Predložene izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru uvode niz novina koje menjaju način rada inspekcija, ali i komunikaciju sa građanima i privredom.
Već na samom početku predloženih izmena uvodi se jasnije definisanje uloge inspektora, odnosno naglašava se da je reč o „ovlašćenom“ licu, čime se dodatno precizira njegov status, piše Biznis.rs.
Takođe, uvodi se i novi servis namenjen građanima i privredi – uspostavlja se Centar za objedinjeni prijem predstavki i pritužbi.
Jedna od značajnijih novina odnosi se na proširenje ovlašćenja inspektora. Predviđa se mogućnost prinudnog otvaranja objekta radi sprovođenja nadzora, uz angažovanje stručnih službi i lica kada je to neophodno za pristup prostorijama. Time se inspekcijama daje dodatni alat za postupanje u situacijama kada nadzirani subjekti ne sarađuju.
Dalje izmene uvode i širi krug situacija u kojima se može sprovesti dopunski inspekcijski nadzor, uključujući postupanje po merama unutrašnje kontrole, ali i na osnovu upozorenja nadležnih organa.
Organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, kada obavljaju poverene poslove nadzora, ubuduće će svoje planove dostavljati nadležnom ministarstvu na mišljenje najkasnije do 1. decembra, dok konačno usvajanje planova mora da se završi do kraja godine.
Uspostavljanje Kontakt centra za pritužbe
Posebna pažnja posvećena je ulozi Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor. Njene nadležnosti se proširuju – pored unapređenja koordinacije, naglasak se stavlja i na jačanje kapaciteta i ujednačenosti rada inspekcija.
Komisija dobija i mogućnost da inicira obezbeđivanje finansijskih i tehničkih sredstava za rad inspekcija na svim nivoima.
Takođe, uvodi se obaveza da putem sistema e-Inspektor i Kontakt centra odgovara na predstavke i pitanja građana u roku od sedam dana.
Zakon donosi i detaljnije uređenje naloga za inspekcijski nadzor. Propisuje se niz obaveznih elemenata koje nalog mora da sadrži – od podataka o inspektoru i subjektu nadzora, preko procene rizika, do preciznog opisa predmeta i trajanja nadzora.
U pojedinim situacijama predviđa se da se postupak može pokrenuti i bez naloga, naročito kada nadzor sprovodi rukovodilac inspekcije.
Kada je reč o obaveštavanju subjekata nadzora, uvodi se pravilo da se ono vrši najkasnije tri dana pre početka kontrole, pre svega elektronskim putem. Ipak, zakon ostavlja mogućnost da se nadzor sprovede i bez prethodne najave u slučajevima hitnosti, zaštite javnog interesa ili opasnosti od uništavanja dokaza. Za inspekciju rada predviđen je poseban režim – obaveštavanje nije obavezno, osim kod redovnih kontrola.
Novine se odnose i na postupanje po predstavkama. Građani će moći da ih podnose i preko Kontakt centra, dok se uvodi pravilo da inspektor, po pravilu, ne postupa po anonimnim prijavama, osim ako proceni da postoje osnovi za reagovanje. Istovremeno se štiti identitet podnosioca predstavke, osim u situacijama kada je njegovo otkrivanje neophodno za vođenje postupka.
Inspekcija rada dobija dodatna ovlašćenja, pa može vršiti nadzor u bilo koje vreme kada se na radu zateknu lica.
U slučaju ometanja inspekcijskog nadzora, zakon predviđa strože mere. Inspektor može zabraniti obavljanje delatnosti dok se nadzor ne omogući, ali i pokrenuti prekršajni ili krivični postupak protiv odgovornog subjekta.
Inspektorima se predloženim izmenama omogućava da fotografišu i snimaju tok nadzora, uz prethodno obaveštavanje prisutnih, kao i da koriste snimke sa sistema video-nadzora kao dokaz, u skladu sa pravilima o zaštiti podataka o ličnosti i dokazivanju.
Značajno su razrađene i mere koje inspektor može izreći. Pored zabrana i ograničenja obavljanja delatnosti, predviđena je mogućnost njihovog pooštravanja u slučaju ponovljenih prekršaja u roku od dve godine. Inspektor može reagovati i bez ostavljanja roka za otklanjanje nepravilnosti, kada je potrebno hitno zaštititi javni interes.
Uz to, inspektor dobija ovlašćenje da zatvori i zapečati prostorije, opremu i sredstva rada, kao i da privremeno ili trajno oduzme predmete i životinje povezane sa kršenjem propisa. Posebne mere mogu uključivati povlačenje proizvoda sa tržišta, njihovo uništavanje ili čak uklanjanje objekata, u skladu sa posebnim zakonima.
Izmene dodatno preciziraju i postupanje u slučajevima rada „na crno“. Kada se otkrije neregistrovani subjekt, inspektor bez odlaganja donosi rešenje kojim zabranjuje dalji rad do ispunjenja zakonskih uslova, oduzima spornu robu i nalaže otklanjanje drugih nepravilnosti.
Nacrtom zakona se uređuje i pravo na pritužbu – građani i privreda mogu podneti prigovor na rad inspektora, na koji nadležni organ mora odgovoriti u roku od 15 dana, uz mogućnost obraćanja Zaštitniku građana nakon iscrpljenih pravnih sredstava.
Kazne do 500.000 dinara za pravna lica
Nove odredbe uvode novčane kazne za korišćenje ili promet privremeno oduzetih predmeta, kao i za neprimereno ponašanje prema inspektoru, uključujući vređanje i pretnje. Inspektor ima ovlašćenje da izda prekršajni nalog, uz prethodno upozorenje.
Najviše kazne predviđene su za pravna lica koja koriste, prodaju ili na bilo koji način raspolažu predmetima koji su već privremeno oduzeti u postupku nadzora ili zaplenjeni. Za ovaj prekršaj kazna se kreće od 50.000 do 500.000 dinara.
Preduzetnici za isto delo plaćaju znatno niže, ali i dalje značajne kazne – od 25.000 do 250.000 dinara, dok se fizička lica kažnjavaju u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara. Istovremeno, odgovorno lice u pravnom licu takođe snosi posledice, sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Posebno se sankcioniše i neprimereno ponašanje prema inspektoru. Fizičko lice koje vređa, preti ili se drsko ponaša kažnjava se fiksno sa 50.000 dinara. Za preduzetnike je ta kazna nešto viša i iznosi 60.000 dinara, dok odgovorno lice u pravnom licu plaća 50.000 dinara.
Izvor: Biznis.rs
Niko radnike da zastitu od poslodavca koji vrse mobing itd.
A kakve su kazne za neprimereno ponasanje inspektora, I naravno za clanove stranke I “ porodicu“ to nista ne vazi…reklo bi se da je ovo jedan represivni apart namenjen dodatnom pretvaranju drustva u kastijski sistem Koji ce samo meropsima disati za vrat….
Dzaba sve kada i mada jevok ima previse korumpiranih inspektora pa i kada ne treba dolazi i trazi novac da ne bi dosao, puno puta sam to cuo od raznih poslodavaca, tako da u korupiranoj drzavi jedino resenje je da inspeltori i policija uvek pri prilasku vlzacu ili inspektoru na terenu bude neki video nadzor jer ovako uvek njihiva rec je jaca bez dokaza nad nekim radnikom ili gdadjaninom, tako da dok to ne uvedu, bice tu mnogo i zloupotrebe i namernih provokacija jos po ovom zakonu da ljude kad Vlastima zatreba novac da to urade pa i na taj nacin pune budzet, jer nema niko da ih snima a moze da pise kalvu zeli kaznu i da ide u paru sa kolegom opet korumpirani obojica i dele po pola.
Nece niko to sa radi. Plate smesne, konkursa nema,ovlascenja nikakva. I sto bi neko to radio?
Raspada se sve…
Ljudi u JP treba da imaju max 100.000 plate, a inspektori svi redom, makar 50% vece. To je opseg koji mora da se prati, jer to vise nece niko da radi. Smesna prica skroz
Nikad mi na zelenu granu,samo represija,represija,normalno za pojedince je to drugačije pogotovo za one koji su u šemi i završavaju poso jednom migom.
Suština je ova- umesto da POMOGNU,onima koji to zaslužuju, inspekcije i dalje PRETE sve težim i težim sankcijama .
Država treba da motiviše privatni kapital da ulaže u poslove i radna mesta a ne da smišlja sve nove načine kažnjavanja.
Najlakše(!)poslovanje je kada se 100% radi preko računa . Država treba da se zapita zašto sitni privrednici pokušavaju da sakriju obim poslovanja?
Očito da imaju poteškoće da zarade na pošten način. Neko ko se zaposlio,recimo,u javnom preduzeću,ne mora da brine do penzije ama baš ni o čemu, a mali privatnik,koji je izložen najviše,ulaže sve i još se zadužuje…i kažnjavaće ga i drpati na svakom koraku. Ovakvim pristupom problemima država će naterati mlade da i dalje odlaze preko!
Ko će onda puniti budžet?
Predlažem da svaki privatnik finansira zapošljavanje po jednog inspektora pa neka bude 1:1. Na jednog privatnika jedan inspektor!!!