Upis u prvi razred osnovne škole počeo je 1. aprila i trajaće sve do 31. maja 2025. godine. U Čačku su uveliko u toku sistematski pregledi za buduće đake prvake, a dosadašnji rezultati otkrivaju sliku zdravstvenog stanja dece koja se pripremaju za svoj prvi veliki korak – polazak u školu. Evo koji se problemi najviše javljaju kod dece tog uzrasta!
Kako navodi dr Jelena Nikolić, pedijatar i gastroenterolog u Dečijem dispanzeru u Čačku, do sada je obavljeno više od polovine planiranih sistematskih pregleda, a kod većine dece nije primećeno prisustvo ozbiljnih zdravstvenih problema niti značajnih odstupanja u razvoju. Ali…
- Međutim, određeni izazovi su sve prisutniji. Najčešće se uočavaju posturalni poremećaji, odnosno nepravilno držanje tela, kao i slabija motorika. Ove promene, prate decu već nekoliko generacija unazad, a broj dece sa ovim teškoćama iz godine u godinu raste – kazala je dr Nikolić.
Značajan segment pregleda odnosi se i na vid. Prva provera vida se obično obavlja već oko četvrte godine, a zatim se nastavlja praćenje i pred polazak u školu. U ovom uzrastu se često beleže blaže promene u odnosu na prethodnu kontrolu, što je očekivano s obzirom na brz razvoj deteta.
- Kada je reč o govoru, situacija je zabrinjavajuća – sve veći broj dece kasni sa razvojem govora, zbog čega raste potreba za logopedskim tretmanima. Logopedi beleže više posla nego ranijih decenija, što jasno ukazuje na to da je rana stimulacija govora jedan od ključnih izazova u roditeljstvu – pojasnila je.
Doktorka Nikolić posebno ističe značaj angažovanosti roditelja – više vremena u igri, razgovoru, čitanju i boravku napolju, a manje ispred ekrana. Kako kaže, roditelji bi trebalo da se prisete sopstvenog detinjstva i načina na koji su tada provodili vreme, kako bi i svojoj deci pružili zdravije okruženje za odrastanje.
- Još jedan ozbiljan problem koji sve više pogađa najmlađe jeste gojaznost. Sve veći broj dece ima povišenu telesnu masu i indeks telesne mase, što može dovesti do različitih hroničnih bolesti u kasnijem životu. Preporuka je da se ograniči unos slatkiša i grickalica, a da se deci ponude obroci koji su im potrebni, a ne oni koje deca žele – zaključila je dr Nikolić.
Zaključak je da sistematski pregledi pokazuju da većina dece, kada je reč o Čačku, ulazi u školu bez ozbiljnih razvojnih kašnjenja, ali i da postoje jasni trendovi koji ukazuju na nove izazove – od nepravilnog držanja, slabije motorike i problema sa govorom, do gojaznosti.
Kako napominju zdravstveni radnici, ključ u prevenciji i podršci razvoju dece leži u angažovanosti roditelja, pravilnim navikama i redovnim kontrolama, kako bi svako dete imalo šansu da zdravo i srećno zakorači u školske klupe.
Izvor: Blic
Leona draga, sa lepi imenom. Jesi sve nacifrala, da ti pozavidi neko nepismeniji I prostiji. Prvo pogledaj sebe I decu ako Imas. Ako nemas ne treba da se javljas. Kako bi ti I tvoja generacija bez tih, kako kazes, modernih potrepstina. Mi stariji mozemo. Kazes da smo radili do 14 h. Tacno, ali smo radili od 06 h. Znaci ustajali smo oko 4 pola 5. Retko smo imali automobile. Prepesacili smo ceo Cacak. Od Slobode do bolnice treba najmanje 45 do 60.min. Brzim hodom. I radjali smo decu. I odgajali ih, posvecivali im vise paznje nego vi. Necu reci vise smo voleli decu. Imam osecaju sa vi vise volite sami sebe nego decu. Npr. umesto da odete u kozmeticko salon, teretanu provedite vreme sa decom. Uzeh ovo za primer jer vidim da se niko ne umiva nad
cesmom,niko ne sece sam nokte, niko ne ide peske,svi na telefonima kupuju, prodaju. A deca? Bas kako su naveli doktori. Bake I deke cuvaju I vole svoje unuke. Ali mladi vise ne vole ne postuju bake I deke. Smetaju I’m, ne uklapaju se I njihova vidjenja. To sto.zameras bakama I dekama sto I ako gledaju Informer, hepi, rijaliti programme zakljucujem da si vrlo losa I poluobrazovana osoba. Jer ne treba to da bude tvoja briga,gledaj sta hoces mene to ne interesuje.
Kad umres.ti ne znas da si umro i nije ti tesko.Tesko je drugima.Isto tako je i kad si glup.Puno pozdrava od mene…
Uh, uh, uh, dodatna glupost na svoj komentar. Cuti, ne pisi vise Leonice. Kako li ti je pravo ime, voleo bih da znam. Cuj Leona.
Nije bas sve ni do roditelja,vec modernizovano vreme u kome zivimo.Kada su se nasi roditelji igrali sa nama,vodili nas u parkove,a radili su do 14h?Deca su se igrala sama sa drugom decom,lastis,skolice,fudbal,zmurke,…Crtani na tv je bio retko,kao i decije emisije,a danas deca mogu da gledaju crtace dan i noc i jos drugih gluposti na internetu.Babe i dede niste vi bili bolji roditelji,vec ste ziveli neki bolji zivot u odnosu na nas:manji saobracaj,manje radno vreme,placeni odmori,bolji komsijiski odnosi,kvalitetnije zivotne namirnice.Sada bake i deke nece na selo da gaje voce i povrce,pilice vec sede u stanovima gledaju informer,heppy i rijaliti program i tupe o politici
PA NORMALNO KAD DIREKTORKA MOJE DETINJSTVO ZAPOSLJAVA,KOGA STIGNE,BEZ SKOLE!
Sasa sve ste u pravu. Ja mislim da se mnogo malo paznje posvecuje deci. I majke I ocevi. Imam primer u bliskoj okolini. Oboje dodju sa posla, dete 1.razred iz skole. Svi kao umorni, I sve vreme tipkaju po telefonu a i dete cuti i gleda. Gleda I kad jede. Niko ne progovaraju ni rec. Ja se kao deda ljutim
ali badava. Ne znam sta ciniti.
Fizička aktivnost, a pogotovo kroz IGRU a ne Sport, je jednako važna kao i mentalna u prvim godinama života. Mnogi roditelji “ otkrivaju“ bezbrojne talente kod svoje dece i guraju ih ka nekakvoj karijeri. Mislim da je to najveća opasnost. Igrati se što više i biti bezbrižan… Recept za zdravo dete. Porodica, druženje, igra, škola….. Tim redom!
Ovog momenta, tim redom, je sve zakazalo. A POSLEDICE tek slede.
Istina zna da boli, ali mnogi mladi roditelji ne daju detetu bojanku, i ne čitaju slikovnicu pred spavanje, nego će im dozvoliti da bulje u telefon po ceo dan. Pre svega, sami se ne obrazuju i ne rade na sebi. Neki jer ne stižu od posla, ali i neki jer im je to opterećenje. I posle se čudimo zašto su deca asocijalna, bezmalo sa elementima autizma, a na sve to imaju deformitete kičme, slabiji vid i očajnu koncentraciju. Nisu kriva deca, već odrasli.