Štetna hrana za Evropu, u Srbiji nije sporna: Zašto pojedine zabranjene namirnice kod nas “prolaze“?

6
490

Posle brojnih povrata srpske robe koja sadrži pesticide, početkom ovog meseca, zbog prisustva aditiva titanijum-dioksida vraćena je i pošiljka keksa iz Srbije, namenjena hrvatskom tržištu.

U keksu je 2. novembra konstatovan titanijum-dioksid, čiju je upotrebu u hrani Evropska komisija za bezbednost hrane zabranila u januaru 2022, navodeći da postoji potencijalna sposobnost hemikalije da ošteti DNK, genetski materijal ćelija, prenosi portal Danas.

Prema Pravilniku o prehrambenim aditivima iz 2018. godine, upotreba ove supstance u Srbiji je dozvoljena i još se nalazi na listi odobrenih dodataka hrani i ima oznaku E171, a zbog sposobnosti da reflektuje svetlost i boji u belo, upotrebljava se u hemijskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Prema rečima asistentkinje Katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu Slađane Savić, ta supstanca se koristi i u nekim proizvodima protiv štetočina, a lekovima se dodaje kao zaštitni sloj zbog inertnosti i stabilnosti.

Ona ističe da naučna istraživanja ukazuju na to da unos titanijum-dioksida može oštetiti DNK i izazvati teška oboljenja, kao što je kancer.

Ako se titanijum-dioksid unese gutanjem, EFSA (EU agencija za bezbednost hrane) na osnovu naučnih istraživanja procenjuje da se vrlo malo apsorbuje putem organa za varenje, ali se ipak može akumulirati u telu i dovesti do oštećenja DNK, što kasnije može prouzrokovati razvoj tumora – rekla je Savić.

Osim toga, kako je navela, njegovo dejstvo je kancerogeno i udisanjem sitnih čestica, čemu su posebno podložni radnici u fabrikama gde se titanijum-dioksid proizvodi.

Dodala je da je Evropska agencija za hranu 2021. istakla da nema dovoljno dokaza da titanijum-dioksid ne izaziva oštećenja genetičkog materijala u ćelijama, što znači da ova mogućnost nije isključena i zbog toga se supstanca ne može smatrati bezbednom.

Zbog nedostatka informacija i rizika, treba značajno kontrolisati njegovu upotrebu kao aditiva u stočnoj i ljudskoj upotrebi. Na primer, u hrani za mačke i pse ovog aditiva ne sme biti više od stotog dela. Sa druge strane, titanijum-dioksid je dugo smatran bezbednom zamenom za olovno belo u slikarstvu, zato što je olovo toksično – objasnila je Savić.

Postavlja se pitanje šta se događa sa spornom robom nakon vraćanja u našu zemlju. Naime, ako prema zakonima u Srbiji određene supstance nisu problematične, da li to znači da je distribucija te robe adekvatna za srpsko tržište.

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“ podsetio je na to da keks nije jedini primer kada srpska roba nije ispunila kriterijume Evropske unije i da je tokom leta više pošiljki vraćeno, posebno zbog prekomerne količine pesticida.

Keks je, kako je rekao, još jedan pokazatelj neadekvatne kontrole prehrambenih namirnica u Srbiji.

Ne možemo biti sigurni da li se vraćena pošiljka distribuira na srpsko tržište, jer kriterijumi Srbije nisu isti kao u EU, te stoga, sumnjiva roba za Evropu, prema nadležnima, ne mora nužno biti sporna i za našu zemlju – rekao je Gavrilović.

Podsetio je i na to da je pre nekoliko godina problem bio sa aflatoksinom koji je rešen na administrativan način tako što je pomerena granica dozvoljenog prisustva u hrani.

Francuska je među prvim zemljama koje su zabranile titanijum-dioksid u namirnicama. Ovu opciju trenutno razmatra i SAD, dok se u Evropi traže rešenja za zamenu ovog sastojka u svim proizvodima, počev od krema za sunčanje preko glazura, pa sve do žvakaćih guma i bombona.

Ministarstvo trgovine, Ministarstvo privrede i Mijjnistarstvo zdravlja nisu odgovorili na pitanja Danasa.

Izvor: Danas

Prethodni članakNegojević: U prvih devet meseci ove godine na teritoriji PU Čačak otkriveno 981 krivično delo
Sledeći članakKabare “Cimet i vanila“ večeras u Kulturnom centru Čačak

6 KOMENTARA

  1. Ima odličnih aplikacija a takođe i na internetu sajtova, sa taksativno navedenim aditivima koji se koriste u prehrambenoj industriji. Kada se čovek udubi u tematiku, obuzme ga jeza šta je sve dozvoljeno stavljati u hranu!!! Moje predškolsko dete se zlopatilo zbog boje E 102 koje ima u gomili industrijski prerađene hrane! Preporuka za npr. Izbegni aditive bez namere da reklamiram istu.

  2. Čas iz hemije,tekst napisan nije sporan sa stanovišta da nešto nije dobro unositi u organizam.Sve je ok,ali samo fali koji keks treba bar izbegavati prilikom kupovine.Danas sam bio u Tempu(maxi) ima najmanje pedeset vrsta keksa tražih da vidim gde ima neželjene supstance,nema u plazmi pa uzeh.Kad već prenosite tuđe vesti bar se raspitajte ono što narod treba da zna da to ne kupuje.

    • Pa „Danas“ je to. Kako drugacije da zbuni gtadjanstvo. To je njihov recept. Izgleda I uloga. Samo pratite,ako niste do sada. I videcete. Citate I pitate se da li da verujete ili ne. Onda se informisete I obicno ne treba verovati.. Bar je tako radim.

  3. Izgleda da su svi zaboravili da je jedina drzavna referentna laboratorija za ispitivanje ispravnosti hrane izgorela u pozaru, i da od tada analize radi pedesetak privatnih laboratorija, kako nemusto rece predstavnik Ministarstva za poljoprivredu pre neki dan na RTSu. Mucenik nije znao da navede koje se sve analize rade pri ispitivanjima bezbednosti hrane. Pametnom dosta.

    A znamo da se kod privatnika moze dobiti svasta, ako se dovoljno podmaze.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here