ČAČAK – Bogat program ovogodišnje manifestacije „Štampana reč 2024” završen je u četvrtak, 27. februara promocijom najnovijeg romana Miće Milovanovića „Hitlerova deca”.
Ovo je priča o političko-ideološkom projektu nacističke Nemačke pod nazivom „Lebensborn” čija je svrha bila da Trećem rajhu obezbedi superiorno potomstvo i novu vojsku. Pozvane su mlade, zdrave Nemice, ali i druge „arijevke” da iz „dirigovanih ljubavi” sa elitnim oficirima SS-a rode decu. Mladim „ljubavnicima” bilo je strogo zabranjeno da otkrivaju svoj identitet, kao i da polažu bilo kakvo pravo na novorođenčad. Istorijski izvori kažu da se na ovakav način rodilo nekoliko desetina hiljada „Hitlerovih beba” i da je odziv devojaka bio izvan svih očekivanja. U navedenom istorijskom kontekstu, Mića Milovanović ispreda romanesknu priču o Helgi i Ginteru koji su se zaljubili, prekoračivši strogo pravilo i uradivši jedinu stvar koju nisu smeli.
O istorijskoj osnovi i poetici romana govorila je Aleksandra Mišić, prof. srpskog jezika i književnosti i zavičajna autorka. Ona je kazala da je roman zapravo priča o velikoj ljubavi koja opstaje u vrtlogu istorijskih događanja. Ideja da ljubav nadrasta svako zlo i da je samo ona večna može se naći u romanima Miće Milovanovića veoma često. Ona je izdvojila motive koje autor višestruko koristi u svojim delima – besmisao rata, žrtvovanje za druge, uticaj fatuma, tj. sudbine na razvoj događaja, stradanje itd.
- Čovek strada i to stradanje je katkad neminovno. Ne strada sam, povuče i druge u taj ponor. To su kolateralne žrtve, nevine, ali bliske protagonistima i stoga moraju da budu žrtvovane. U romanima Miće Milovanovića stradanja su velika, biblijska. Ljudi boluju, pate, umiru i on govori da je ljudska patnja u skladu sa snagom jednog čoveka. Samo jaki mogu izneti dubinu stradanja, slabi propadaju – kazala je Mišić.
Ona je dodala da u žrtvovanju za druge, u pomaganju drugima, čovek može doživeti pročišćenje. Takođe, i čitaoci Milovanovićevog opusa mogu doživeti katarzu poput „drevnog gledaoca u antičkom pozorištu nakon što je posle odgledane tragedije pošao kući, koji ima osećanje da život vredi, da vredi borba, da nije lako uhvatiti se sa problemima u koštac, ali da uvek može biti gore ako se prepustimo i ne prihvatimo tu borbu.”
Zavičajni autor Mića Milovanović dobitnik je mnogih književnih nagrada, a njegovi romani su u vrhu liste najčitanijih u čačanskoj Biblioteci. Do sada je objavio osam romana, tri zbirke pesama i jednu hroniku sela. Za svoj poslednji roman dugo je sakupljao građu, a tema koju je odabrao nije bila ranije obrađivana u našoj književnosti.
Autor se osvrnuo na proces stvaranja romana i na odnos istorijske potke i stvaralačke imaginacije.
- Svaki pisac nastoji da stvori jaku materijalnu bazu. Istorijska građa je temelj – dokumentaran i autentičan. Ono što je tu moje je umetnička nadgradnja – kazao je Milovanović dodavši da su u tekst romana integrisana 24 originalna pisma mladih Nemica koje su između 1933. i 1945. godine opijene ideologijom nacizma pisale fireru nudeći mu svoju ljubav. Inače, oko osam hiljada takvih pisama je pronađeno posle Drugog svetskog rata.
U ovu temu publiku je uveo bibliotekar Nikola Peulić koji je vodio program, odlomke je čitala Natalija Bogdanović, a u muzičkom delu učestvovali su Aleksandar Popović (klavir), Milica Vučković (violina) i Saša Smrekić (harmonika).
Izvor: Gradska biblioteka Čačak
Knjizara Reci u Kulturnom centru imaju Micine knjige.
Mnogo mi je zao mi je sto nisam stigla da dodjem na ovu promociju iako sam je planirala za ovu nedelju, pogotovu sto je u pitanju nas sugradjanin. U slucaju da imate informaciju gde knjiga moze da se kupi, molim Vas napisite, hvala unapred.