U današnjem društvu mladi se suočavaju s rastućim izazovima vezanim za zavisnost, što posebno zabrinjava stručnjake i roditelje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije primećuje se porast broja mladih korisnika različitih supstanci.
- U srži problema zavisnosti leži osnovno iskustvo – osećaj da se život ne može podneti bez određene supstance ili obrasca ponašanja. Zavisnost nije ograničena samo na supstance poput alkohola, nikotina ili droga, već se može odnositi i na obrasce ponašanja, kao što su prekomerno vežbanje, kockanje, igranje igrica i drugo – kaže pedagog i psihoterapeut Smnežana Babović Pantović.
Prema njenim rečima, ključno je shvatiti da zavisnost nije samo pitanje ličnosti pojedinca, već je duboko ukorenjena u širem kontekstu života i odnosa.
- Uzroci zavisnosti su kompleksni i raznoliki – od želje za bekstvom iz konfliktnih situacija, do potrebe za identifikacijom i pripadanjem grupi, kao i pokušaja ublažavanja telesnih i psihičkih bolova ili čak radoznalosti i želje za novim iskustvima. Uvođenje u uzimanje supstanci često se dešava u društvenim odnosima mladih. Ono počine kao rekreativna aktivnost s vršnjacima, a neretko postane fiksni obrazac ponašanja.
Istraživanja naglašavaju da ne postoji jedinstvena psihička struktura ličnosti koja direktno predisponira za razvoj zavisnosti.
- Ipak, među osobama koje postanu zavisne, često se uočavaju određene zajedničke karakteristike, uključujući izraženu povučenost, pasivnost, strah ili, s druge strane, izraženu buntovnost i agresivnost. Zavisnici često pokazuju nezrelost u emocionalnom i psihičkom smislu, teškoće u suočavanju sa stresom i sklonost impulsivnom ponašanju. Porodični kontekst ima ključnu ulogu u povećanju ili smanjenju rizika od zavisnosti. Haotično funkcionisanje porodice, nedostatak postavljanja pravila, nedostatak vezanosti i podrške roditelja mogu biti faktori rizika. Ako su roditelji sami skloni zavisnim ponašanjima, dodatno se povećava rizik kod mladih – naglašava Babović Pantović.
Postojeći podaci ukazuju i na značajno preklapanje između zavisnosti i određenih mentalnih poremećaja, naročito depresije i anksioznosti.
- S obzirom na specifičnost patologije, primarna prevencija je od suštinskog značaja. U tom kontekstu važno je društveno odgovorno ponašanje (zakonodavna regulativa, marketinške strategije, kontrola dostupnosti alkohola, droga, kladionica mladima), promocija zdravijih stilova života, edukacija o štetnosti, kao i pravovremeno prepoznavanje problema u obrazovnom sistemu i primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kada do zavisnosti već dođe, u procesu lečenja ključnu ulogu igra porodica. Terapija usmerena ka porodičnom okruženju često je neophodna kako bi se razumeli i razrešili koreni problema – zaključuje Snežana Babović Pantović.
