U teoriji većina toga može onlajn – u praksi i dalje mora od šaltera do šaltera

2
228

Prijaviti rođenje deteta, overiti zdravstvenu knjižicu, proveriti porez na imovinu, sve to je moguće uraditi onlajn.

U poslednjih pet godina, državna administracija je digitalizovana, ali čini se da je ipak potrebno još dosta toga uraditi da bi državna administracija postala servis građana, jer je u pojedine institucije ipak potrebno doći lično i sa sobom poneti hrpu papira, piše Euronews Srbija.

Od šaltera do šaltera i tako već šest meseci. Sa hrpom papira u rukama Maja Živković pokušava da pribavi dokumentaciju za ortopedsko pomagalo pacijentu koji je imao dva matična broja.

Moj pacijent nije mogao da dobije protezu zbog toga, on sedi u kolicima zbog administracije. Nevezano za fond, mislim da je u policiji problem sa tim matičnim brojem. Administracija je katastrofa – priča Maja Živković iz firme “Ottoblock“.

Mnoge druge usluge, međutim, mogu se obaviti iz fotelje. Upravo je to bila ideja digitalizacije, koja je u Srbiji otpočela 2017. godine. Njen poslednji najveći uspeh je, kažu u E-upravi, digitalni portal „Moja srednja škola“.

Kada su roditelji popunjavali tu listu želja više od 20.000 roditelja je to popunjavalo, a više od 19.000 je to uradilo elektronski preko portala. Nisu morali da idu ni na jedan šalter, a manje od 1.000 je to ipak uradilo pešice i to je dokaz naše digitalne transformacije – kaže Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu.

Portal E-uprava građani najviše koriste kada žele da prijave rođenje deteta, upišu decu u vrtić i škole ili kada žele da zakažu termin za izdavanje dokumenata. Međutim, u digitalnom svetu još se ne snalaze svi, naročito ne stariji.

Otpor prema digitalizaciji nemaju samo pojedini građani, već i zaposleni u javnoj upravi. Posebno se to vidi na primeru sudova, koji i dalje zahtevaju da se za određena dokumenta dođe lično i to više puta.

U teoriji postoji onlajn i u sudovima i u katastru i u državnim organima. Međutim to je samo u teoriji, u praksi je to sve kastrofalno. Mislimo da je možda u nekim stvarima gore nego ranije jer je kao uvedeno onlajn, međutim državni organi ne mogu da se naviknu na to, nemaju kapacitete ili ne žele, tako da je sada situacija zagušenija nego što je bila bez tog onlajn digitalnog doba – kaže advokat Rade Knežević.

U eUpravi kažu da je ponekad potrebno mnogo više vremena da softveri počnu da se koriste nego što je stručnjacima potrebno da ih naprave. Zbog toga se za zaposlene u državnoj službi redovno organizuju obuke, a Kancelarija za IT ima pune ruke posla i ambiciozan plan.

Naša ambicija je da u naredne tri godine u potpunosti komunikacija javne uprave s građanima bude digitalna, i ne samo to nego da bude dostupna preko mobilnog telefona. Interesantan je podatak da i sada za usluge koje imamo više od 60 odsto građana to uradi preko mobilnog telefona, tako da je naš cilj da u naredne tri godine napravimo potpunu digitalizaciju – kaže Jovanović.

U proteklih pet godina državni organi su preko eUprave razmenili više od 100 miliona dokumenata. Tek kad se na jednom mestu umreže svi državni organi državna administracija biće u potpunosti u službi onih kojima je namenjena.

Predsednik Saveza za eUpravu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Željko Tomić kaže za Euronews Srbija da sve analize govore da je Srbija daleko otišla u procesu digitalizacije i da je „sa najvišeg nivoa po vertikali naniže učinila puno toga“. On napominje da to nije subjektivna ocena, već da o tome govore i međunarodne analize.

Koliko god to paradoksalno zvučalo, korona je naglasila potrebu za elektronskim servisima u tim vanrednim okolnostima i dala još jedan dodatni impuls za dalji razvoj elektronskih usluga – rekao je Tomić.

Kada su u pitanju slabe tačke digtalnih servisa, to bi mogla biti sigurnost podataka, a sagovornik Euronews Srbija kaže da se na tome posebno insistira.

Dok se stvari ne dese i dok ne dođe do štete, ne vodi se o tome računa i NALED je i u tom pogledu preduzimao dosta aktivnosti. S jedne strane treba imati kapacitete i infrastrukturu da bi se obezbedila sigrnost podataka, a s druge strane je neophodan i kadar koji je obučen i koji ima odgovarajuću opremu za to – napominje Tomić.

Izvor: Euronews Srbija

Prethodni članakKljučna trojka Đorđa Ćurčića za peto mesto U17 reprezentacije na Svetskom prvenstvu
Sledeći članakPrvo izdanje međunarodnog filmskog festivala “Otvoreni predeli“ na Rudniku

2 KOMENTARA

  1. Lično znam ljude koji ne uejmu da se potpišu a pričaju o ovoj temi. A blage veze nemaju o korišćenju onlajn podataka ali zameraju, pričaju, žale se. Njima je i šalter bauk. Toliko.

  2. Ovaj narod nikad nije zadovoljan. Pa do pre par godina nismo kući dolazili sa nekog od šaltera. Bilo je teško, ali moralo se. A sada je digitalizacija u punom zamahu i funkcioniše. Ne može preko noći. Ali Srbin ne bi bio Srbin da nešto ne zakera. Baksuzi. Hvala Bogu nismo svi.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here