Umesto 20 tona, ubrano 20 kilograma: Najgora godina za proizvođače kajsije u Miokovcima

ČAČAK – Sela čačanskog kraja od davnina su poznata kao bogat voćarski kraj, posebno selo Miokovci koje važi za prestonicu srpske kajsije.

Međutim, veliko je pitanje šta će biti narednih godina jer sve osetnije i vidljivije klimatske promene prete da potpuno promene dosadašnji način proizvodnje kod srpskih domaćija. Aleksandar Stojanović, godinama unazad se bavi voćarstvom i ističe da je sve manje roda, a sve češće dolazi do neubičajenih pojava u njegovom voćnjacima. Usled visokih temperatura voćke cvetaju kad im vreme nije, što kasnije sa sobom nosi dosta posledica.

• Klima se potpuno promenila. Imali smo cvetanje već u februaru, a tada voćke ne mogu da izdrže ni blagi minus. Dešavalo se da kajsija uđe u pun cvet, a potom stigne aprilski mraz i sve uništi. Kada voćka procveta prerano, od tog roda se praktično možemo oprostiti. Bilo je slučajeva da se pojavi po koji plod na hektar, ali vrlo retko i nebitno za proizvodnju. U selu u kojem živim, osnovna proizvodnja je upravo kajsija i ove godine niko nije imao šta da ubere – kaže za RINU Aleksandar.

On dodaje da je usled nepredvidivih vremenskih uslova i sve izraženijih klimatskih promena kompletan ovogodišnji rod podbacio i da je zarada bila minimalna.

• Na samom početku godine jak mraz je oštetio kajsije gotovo 99%, kao i celokupno koštičavo voće. Štete su ogromne, i na nivou sela i cele zemlje. Sledeća je stradala šljiva, a delimično i jabuka. Posle toga usledila je suša i četiri meseca gotovo bez kiše. Plodova je bilo malo, a kvalitet izuzetno loš. Iako su cene bile korektne, to ništa nije vredelo jer su prinosi bili mali. Dakle, izuzetno teška godina za sve voćare. Na pet hektara voćnjaka, očekivani prinosi su bili višestruko manji. Kajsija umesto 20 tona po hektaru, brano je svega 20 kilograma. Trešnja, na tri hektara umesto očekivanih 25–30 tona, imao sam oko 6 tona. Šljiva – oko 50% roda. Jabuka – 30 do 50% roda, iako je inače otpornija na mraz, ove godine ni ona nije izdržala. Jedino što je donekle izvuklo sezonu bila je trešnja. Imao sam šest tona i dobra cena – od 800 do 1.000 dinara po kilogramu. To je bilo jedino što je donekle pomoglo da se pokriju troškovi. Ali i to teško – dodaje Aleksandar.

Ističe da oni voćari koji sprovode sve mere kako trebe i ulažu nakon jedne ovakve sezone sigurno su na gubitku. Ipak u fabrikama pod otvorenim nebom sreća je promenjiva.

• Sad čekamo sledeću godinu, da se nadamo da će biti bolja, jer druge opcije nema. Ove godine, kad su prinosi bili mali, prodaja nije bila problem. Sve se plasiralo na domaće tržište, u markete i otkupe. Kad imaš malo robe, lako je prodaš. Problem nastaje kad ima puno roda, tada moraš tražiti nova tržišta – ističe Stojanović

Aleksandrov voćnjak nije jedini, jer se i u drugima tokom poslednjih godina dešava da voćke procvetaju pre vremena, naročito kajsije i jabuke u Miokovcima, dok su u selima u okolini Topole neretko pre vremena cvetale trešnje i višnje.

• Dešavalo se da nam usred oktobra procveta drveće u bašti, a dešavalo se da i da mraz usred proleća sve desetkuje. Ne zna čovek više kako da reaguje, niti šta da gaji. Ono kako smo mi radili pre tridesetak godina više nema koristi. Naši stari su česti znali da kažu ako voće cveta dva puta da će biti oštra i duga zima – kaže domaćin Radosav iz sela Belosavci kod Topole.

Stručnjaci sa Instituta za voćarstvo u Čačku ističu da su ovakve pojave najčešće posledica upravo klimatskih promena i da imaju veze sa fiziološkim poremećajima u biljci.

• Evidentno je da se klima izmenila, a same biljke ne prepoznaju mesece, datume niti godišnja doba, stoga je neretko mogu zavarati visoke temperature u kasnu jesen. Zbog takvih temperaturnih promena, promeni se i sama fiziologija u biljci pa zato sada možemo videti primere gde je došlo do cvetanje dva puta u toku jedne godine – pojasnio je Darko Jevremović iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Izvor: RINA