Podatak o aprilskoj međugodišnjoj inflaciji u Srbiji od 15,1 odsto potvrđuje da je vrhunac inflacije iza nas i da prethodno preduzete mere monetarne politike daju rezultate, izjavio je danas viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović i naveo da će inflacija u narednim mesecima nastaviti da opada i da se očekuje da krajem godine bude na dvostruko nižem nivou nego što je bila tokom prvog tromesečja.
On je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS rekao da se povratak inflacije u granice cilja od tri – plus minus 1,5 odsto – očekuje sredinom 2024. godine.
Govoreći o glavnim ekonomskim pokazateljima i projekcijama naveo je uprkos nešto slabijem rezultatu u prvom tromesečju, nije menjana projektovana stopu rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu od 2,0 do 3,0 odsto.
– Razlog su pre svega spoljnotrgovinska kretanja koja nadmašuju sva očekivanja i nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija. Struktura projektovanog rasta nešto je drugačija i povoljnija sa stanovišta obezbeđenja održivosti privrednog rasta. Sada očekujemo pozitivan doprinos neto izvoza, kao i pozitivan doprinos privatnih investicija, što u našoj februarskoj projekciji nije bio slučaj – rekao je on.
Dodao je da su zbog popravljanja salda robne razmene i povećanja suficita u razmeni usluga, ukupna platnobilansna kretanja od početka ove godine znatno povoljnija od očekivanih te da deficit tekućeg računa, koji je uobičlajeno najviši u prvom tromesečju, od januara do marta iznosio svega 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Smanjenju deficita tekućeg računa, prema njegovim rečima, doprineo je niži uvoz energenata, pre svega gasa, ali i nastavak rasta izvoza robe i usluga po visokim stopama zahvaljujući efektima investicija iz prethodnog perioda i oporavku proizvodnje u sektoru energetike.
– S obzirom na znatno niži deficit tekućeg računa u prvom tromesečju od očekivanog, sada projektujemo da će njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu na nivou godine iznositi oko 4,5 odsto, što je povoljnije od očekivanja iz februara – istakao je Jović.
Naglasio je da je očuvana i ojačana stabilnost domaćeg bankarskog sektora, što potvrđuju visoka kapitalna adekvatnost od 20,5 odsto i nizak nivo problematičnih kredita koji je spušten na novi najniži nivo do sada, od 3,0 odsto na kraju marta.
Jović je kao veoma važno ocenio to što se naša ekonomija pokazala veoma otpornom na krizu koja traje već tri godine što je potvrđeno kretanjem ključnih makroekonomskih pokazatelja.
Osim rekordnog priliva stranih direktnih investicija od blizu 7,0 odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje, koji se nastavlja i u ovoj godini, najvažniji pokazatelji naše otpornosti jesu i visok i proizvodno rasprostranjen rast izvoza robe i usluga, koji je uprkos smanjenoj eksternoj tražnji prošle godine dostigao 38 milijardi evra, a koji bi ove godine trebalo da premaši 42 milijarde evra.
Otpornost je, prema njegovim rečima, potvrđena i time što je obezbeđena održivost javnih finansija, kao i rekordan nivo deviznih rezervi od 21,6 milijardi evra u aprilu.
Izvor: Tanjug
Njemu je sigurno top, pa cene u trgovinama su samo od prvog maja otišle 20%
Samo cifre. Moze li se uporediti udeo potrosacke korpe u medijalnoj zaradi. To ti nama sinko reci. I sta znaci „strane direktne investicije“? Ciji je to novac i ko je vlasnik tih podignutih fabrika? Udeo tudjih para u nasem BDP je 7%. Sto nam ne pojasni i strukturu deviznih rezervi. Cije su tu sve pare i u kom iznosu? Kada je sve tako dobro sto ne pomognete poljoprivrednike? Ko ce nam hranu proizvoditi?
Ne lipši magarče do zelene trave…