Zaboravljeni košarkaši Čačka: Slavoljub Kempo Smiljanić

0
702

Piše: Miloš Timotijević, istoričar

ČAČAK – Pedesete godine 20. veka bile su veoma važne za razvoj čačanske košarke. Među značajne igrače toga doba, ali i trenere mlađih kategorija, spadao je i Slavoljub Kempo Smiljanić (20. april 1931 – april 2004).

Smiljanići iz Čačka starinom potiču sa Zlatibora i slave Đurđic. Posle seobe sa Zlatibora u selo Visibabu kod Požege počeli su da slave Svetog Luku. Sedmorica braće Smiljanić dolaze u Čačak početkom XX veka, u kome su stvorili porodice, kapital i ugled. Posedovali su pekaru, mlin, strugaru, stovarište, podrum za piće. Posle 1945. sva imovina je nacionalizovana.

Milan Smiljanić, jedan od sedmorice braće, posle rata radio je kao običan pekar. U braku sa Milijanom Radivojević (čiji je najmlađi brat Ljubomir Šaja Radivojević 1931-2018 kasnije postao poznati košarkaš Čačka), dobio je dvojicu sinova: Slavoljuba i Mihajla.

Živeli su i rasli u čuvenoj čačanskoj „košarkaškoj avliji“ preko puta gradske pošte (iza kuće Pušeljića), u kojoj je košarku zavolelo puno igrača koji su ostavili trag u ovoj igri (Slobodan Gordić, Slobodan Conja Koprivica, Mirko Drobnjak, Milan Kurćubić, indirektno i Dule Radović).

Slavoljub, koga su zvali i Slavko Kempo, rano je počeo da trenira košarku u Borcu. Kao i svi dečaci iz njegove generacije najpre se okušao u fudbalu. Jednom prilikom igrao je (sasvim slučajno u neformalnoj pripremnoj utakmici) centarfora Borca protiv podmlatka beogradskog Partizana i dao pet golova. Fudbalom se uspešno bavio njegov mlađi brat Mihajlo, koji je bio odličan bek Borca. Zvali su ga „Mali Kempo”. Prerano je preminuo 10. decembra 1987. godine.

Slavoljub Smiljanić bio je i dobar atletičar i postizao za svoje vreme solidne rezultate u skoku u vis. Igrao je i odbojku, a savremenici su zapamtili da je posedovao odlične reflekse i što je za svaku sportsku ekipu važno – vedar duh.

Na kraju se odlučio za košarku i igrao na poziciji beka. Nije postizao mnogo koševa, ali je zato prvi u Čačku počeo da „zakucava” loptu u koš (1951), što i nije bilo čudno jer je imao odličan odraz zbog bavljenja atletikom. Bio je i odličan odbrambeni igrač i organizator igre.

Sticajem okolnosti igrao je u isto vreme kada je njegov rođeni ujak Ljubomir Šaja Radivojević nastupao za Železničar, tako da su gradski derbiji imali i crtu porodičnog rivaliteta.

Još dok je bio igrač počeo je da se bavi trenerskim poslom. Sa juniorima Borca u to vreme radio je Aleksandar Stefanović, a pionire je vodio Slavoljub Kempo Smiljanić koji je bio i prvi trener Radmilu Mišoviću.

Aktivno igranje košarke za Borac prekinule studije istorije na Univerzitetu u Skoplju gde je upoznao Gloriju Stanković (1932-2021) koju je oženio i preselio se u njen rodni Niš. Tako je Slavoljub postao Nišlija. Predavao je istoriju, a jedno vreme je bio i direktor srednje Mašinsko-tehničke škole.

Za vreme studija u Skoplju igrao je za Rabotnički a posle dolaska u Niš jedno vreme je bio trener Studenta. Slavoljubov i Glorijin sin jedinac Bratislav završio je građevinski fakultet, nije se bavio košarkom, ali jeste skijanjem i to na podsticaj Aleksandra Stefanovića iz Čačka.

Slavoljub Kempo Smiljanić umro je u Nišu, gradu za koji se vezao posle ženidbe, gde je i sahranjen 2004. godine.

Prethodni članakPolaganjem venaca na Spomenik četiri vere u Čačku obeležen Dan primirja
Sledeći članakDvojica Čačana na Piksijevom spisku za Katar

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here