Zaposleni u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi: Pritisci, ucene i telefonski pozivi političkih moćnika

ČAČAK – U redakciju Morave infostigao je dopis koji potpisuje 47 zaposlenih u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku, u kome oni skreću pažnju javnosti na probleme u ovoj srednjoj školi.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Obraćamo se zvaničnim državnim organima da reaguju u skladu sa svojim nadležnostima, a medijima i političkim strankama da upoznaju javnost sa sledećom situacijom.

Nedavno smo svi čitava nacija, bili žrtve stravičnog događaja u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kada su nedužna deca i jedan čuvar izgubili živote u krvavom masakru. Možda bi to bilo predupređeno, da su svi u lancu rada sa decom bili usredsređeni na decu, njihova osećanja, nezadovoljstva, ponašanje. Uzroci ovog događaja će se tek utvrditi, ili možda nikad.

Međutim, mi, zaposleni u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku smo mimo naše volje i želje, prinuđeni da se više bavimo odbranom interesa škole i dece od grabeži i gramzivosti za funkcije lokalnih političkih funkcionera, nego nastavnim procesom, interesima dece i škole. Pitamo se zašto je jedna direktorska fotelja više u koju bi se smestio partijski kadar, protežiran od strane lokalnih SNS funkcionera Vladana Milića i Marka Parezanovića važniji od bezbednosti, života, obrazovanja, međuljudskih odnosa, budućnosti škole i svih koji su u njoj. Očigledno je da nijedna cena nije skupa, ako su interesi pojedinaca u pitanju.

Već dve godine zaposleni u školi se bave izborom direktora, pa su za to vreme bila raspisana čak 4 konkursa. Tri puta smo, iako je sadašnja direktorka na drugom konkursu imala i većinu glasova zaposlenih i Školskog odbora, bez razloga dovedeni u v.d. stanje, praćeno novim konkursom. Sve je to bilo praćeno izrazito poremećenim međuljudskim odnosima, pritiscima, ucenama različitih interesnih grupa. Iako je direktorka, konačno posle trećeg konkursa dobila mandat, zbog svojih godina ne može i da ga završi, pošto uskoro ispunjava uslove za odlazak u penziju. To je, opet, praćeno i raspisivanjem četvrtog konkursa u periodu od dve godine.

Na konkurs se javila naša koleginica Violeta Vasilijević, koja je životni vek provela u ovoj školi. Za to vreme nema niti jedne jedine mrlje na karijeri. Njena radna biografija je praćena uspesima na takmičenjima, projektima, konkursima, rukovođenjem brojnim timovima, koordinatorom es dnevnika, i mestom pomoćnika direktora. Školu i zaposlene poznaje, “u dušu“.

Međutim, tu na scenu opet stupaju lokalni gradski funkcioneri, sa svojim interesima i kandidatima. Drugi kandidat je Vesna Dišić-Veličić, koja nikada nije radila u našoj školi, i osim nekoliko privatnih i partijskih poznanstava sa nekolicinom zaposlenih, nikakvih dodirnih tačaka nema sa našom školom. Međutim, ima jaka „leđa“, lokalnih SNS funkcionera, gradonačelnika Miluna Todorovića, Vladana Milića, pomoćnika gradonačelnika i Marka Parezanovića, načelnika Moravičkog okruga, koji je prethodne godine u kontinuitetu mešetari u našoj školi. Ona je već direktorka jedne seoske škole, ali…

Danima pred izjašnjavanje zaposlenih o kandidatima, vršen je stravičan pritisak na zaposlene od strane funkcionera i članova SNS, iz opštine, i nekolicine njih iz škole. Usledili su noćni telefonski pozivi sa skrivenih brojeva, pozivi rodbine,kumova, prijatelja koje je „zvao čovek“, ucenjivanje i zahtevi da se slika glasački listić, kao dokaz da su „ispravno“ glasali.

Zaposleni članovi kolektiva su bili svesni pogubnosti ovakvog načina izbora direktora, za školu, za našu decu, obrazovanje, budućnost Srbije, pa su i pored pritisaka, ucena i obećanja, glasali na sledeći način:

– naša koleginica Violeta Vasilijević je dobila 47 glasova, tj.58% glasova

– koleginica Vesna Dišić-Veličić 30 glasova, tj. 37%.

Kada smo konačno pomislili da se nazire kraj dvogodišnjoj agoniji, i da ćemo konačno završiti to poglavlje u istorijatu škole, usledilo je izjašnjavanje Školskog odbora, i nova agonija.

Na sednici Školskog odbora, nije doneta odluka, jer članovi nisu mogli da se dogovore oko načina glasanja.

Isto veče, dobijamo informacije da su svi članovi ŠO dobili pozive od lokalnih SNS moćnika, predvođenih Vladanom Milićem i Markom Parezanovićem, da moraju glasati za kandidatkinju koju on podržava, Vesnu Dišić Veličić. Zahtevi su praćeni obećanjima, privilegijama i ucenama. Tako je jednom članu Školskog odbora Vladan Milić obećao da će mu dete biti primljeno u vrtić, ako uradi šta treba, ali je isti ucenjen i radnim mestom, ako ne uradi.

Možda u nekim skorijim vremenima bude potrebe da inspekcijske službe Republičkih inspekcijskih organa provere liste za prijem dece u vrtić. Drugom članu su obećana finansijska sredstva za udruženje na čijem je čelu, ali je i ucenjen mestom predsednika mesne zajednice. Šta je razlog što tri člana Školskog odbora iz redova iako ih je birao kolektiv, tri puta već glasaju mimo volje većine kolektiva, ostaje da se sazna. Zaključak ostaje, da neki članovi školskog odbora dve godine rade pod pritiscima, ucenama, za ličnu korist i privilegije, a protiv interesa dece i zaposlenih. Izgleda da su jedino članovi odbora iz reda roditelja dorasli zadatku i svesni interesa svoje dece.

S obzirom da je na ponovljenoj sednici Školskog odbora pod pritiskom doneta odluka mimo volje kolektiva da se podrži kandidat koji nije predložen većinskom voljom kolektiva svi vi kojima smo se obratili, molimo vas, da stavite prst na čelo, i posle tragedije u kojoj se našao naš narod, čitavo društvo, a pre svega deca, u okviru svojih ovlašćenja i posla, razrešite našu molbu.

Dosta nam je terora pojedinaca iz lokalnih struktura političke moći, njihovih operativaca po školama, ucena, pritisaka, upiranja prstom, spletki, afera. Politici nije mesto u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Neka politički moćnici svoju glad za vlašću i moći namire u nekim drugim sferama delatnosti, ali ne u školi.Škole nisu mesto političkog grabeža i potkusurivanja.Hoćemo sa radošću, a ne strepnjom od OSVETE I MOBINGA, da dolazimo u školu i bavimo se UČENICIMA.

47 zaposlenih u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku