Prijava magacina se mora izvršiti pre početka skladištenja. Ne postoji nijedan izuzetak.
Poreski savetnik i član Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić naglašava da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji skladištenje dobara u magacinima o kojima nije obaveštena Poreska uprava tretira kao nedozvoljeno skladištenje robe.
Za skladištenje robe u neprijavljenom prostoru predviđena je krivična odgovornost i zaprećena kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Takođe, predviđeno je da se preduzetniku ili odgovornom licu u pravnom licu izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti u trajanju od jedne do pet godina.
- Roba koja se zatekne u neprijavljenim skladištima se trajno oduzima. Takođe, obveznik PDV-a ima obavezu i ispravke prethodnog poreza za oduzetu robu, tako da praktično ima i obavezu plaćanja PDV-a za oduzetu robu – ističe sagovornik portala Biznis.rs .
Prema aktuelnom pravilniku, svi poreski obveznici – bilo da su firme, preduzetnici ili druga pravna lica – dužni su da prijave svaki prostor u kojem skladište robu ili obavljaju neku delatnost. I to ne samo sedište firme. Reč je o svakom lokalu, magacinu, kancelariji, pa čak i o otvorenom prostoru ako se na njemu odvija bilo kakva poslovna aktivnost.
Prijava se obavlja isključivo elektronski, preko portala Poreske uprave, i to na obrascu EP IPP. Za one koji to ne urade na vreme zakon je izričit – novčane kazne kreću se od 100.000 do dva miliona dinara za firmu, dok su za odgovorna lica u pravnim licima predviđene kazne od 10.000 do 20.000 dinara. Preduzetnici, koji su istovremeno i odgovorna lica, mogu očekivati kazne između 15.000 i 150.000 dinara.
Poreski savetnici naglašavaju da je ova zakonska obaveza deo šire borbe protiv sive ekonomije i da se ne tiče samo firmi koje posluju “na crno”. Naprotiv, i one koje inače posluju legalno, ali ne ažuriraju svoje podatke, mogu se naći na udaru zakona.
Ključna izmena dogodila se još krajem 2019. godine, kada je dopunjen član 25. Zakona o poreskom postupku i administraciji. Tim izmenama precizirano je da se Poreskoj upravi moraju dostaviti svi podaci o prostorima u kojima se obavlja delatnost – čak i ako se radi o sekundarnoj ili neformalno upisanoj delatnosti. Tako, na primer, preduzeće koje je registrovano za trgovinu, ali koristi deo prostora i za usluge servisa, mora prijaviti i taj deo kao poseban poslovni prostor.
Isto važi i za slučajeve kada poreski obveznik iznajmljuje svoj prostor drugom licu. Bez obzira na to što je prostor već jednom prijavljen, zakupodavac mora podneti novu evidencionu prijavu, jer se sada radi o novoj delatnosti – iznajmljivanju. I zakupac tog prostora mora, nezavisno, podneti svoju prijavu za obavljanje delatnosti u istom prostoru.
Ako poreski obveznik skladišti robu koja nije njegovo vlasništvo, ali to ne prijavi i ne vodi urednu vanbilansnu evidenciju, inspektori mogu protumačiti da se radi o pokušaju prikrivanja prometa – što povlači još strože posledice, uključujući i zaplenu robe.
Važno je znati i da za sedište firme ne treba podnositi dodatnu prijavu, jer se ti podaci već vode u Agenciji za privredne registre i Poreskoj upravi. Ali sve drugo – svaka pomoćna prostorija, prodajni punkt, dodatni magacin – mora biti prijavljeno.
Poreska uprava je dodatno precizirala da u slučaju kada je protiv obveznika već pokrenut postupak poreske kontrole ili aktivnosti poreske policije više nije moguće retroaktivno podneti evidencionu prijavu.
Izvor: Biznis.rs
