Zbog silnih sati čekanja na granicama gubi se 130 miliona evra godišnje

1
94
Foto: Shutterstock

Ako se prosečno vreme na granici skrati za tri sata, BDP na Zapadnom Balkanu bi mogao da poraste tri odsto, i to u srednjem roku.

S druge strane, kako prenosi Nova ekonomija informaciju Privredne komore Srbije, trenutno se na granici između Zapadnog Balkana i EU čeka ukupno 26 miliona sati, a okvirna procena fiksnih troškova transportnih kompanija je pet evra po satu – što dovodi do podataka o gubitku od 130 miliona evra godišnje.

Tržišta zemalja članica Jadransko-jonskog regiona su veoma značajna za Srbiju. Ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Jadransko-jonskog regiona prošle godine dostigla je 14,8 milijardi evra, 22 odsto više nego godinu ranije.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, pri prelasku granice teretna vozila čekaju u proseku deset časova, a najduže zabeleženo čekanje iznosi čak 36 časova, zbog čega se formiraju kilometarske kolone vozila koje blokiraju zaustavnu i sporu traku auto-puta.

Zbog svega navedenog, Upravni odbor Foruma privrednih komora Jadransko-jonskih zemalja usvojio je Inicijativu za hitne mere za ubrzanje i unapređenje protoka robe na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana u Jadransko-jonskom regionu.

Inicijativa je pokrenuta od strane Privredne komore Srbije (PKS) i Hrvatske gospodarske komore (HGK), a sa ciljem jačanja sigurnosti, stvaranja pouzdanih transportnih i intermodalnih veza i uspostavljanja interne povezanosti koja dobro funkcioniše kroz bolje železničke i drumske saobraćajne veze – što je ključno za ekonomski i društveni razvoj regiona.

Ovakvi vremenski gubici stvaraju velike finansijske troškove kompanijama, a zbog usporenih i otežanih tokova snabdevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno smanjuje konkurentnost proizvoda.

Troškovi za sve kompanije, koje učestvuju u lancima snabdevanja su i znatno veći kada se u ovu kalkulaciju uračunaju dodatni gubici – skladištenje na točkovima, penali zbog kašnjenja u isporukama robe i drugi.

  • Zbog nemogućnosti planiranja vremena provedenih na graničnim prelazima, onemogućeno je i planiranje preraspodele vremena vožnje, poštovanje ugovornih obaveza o rokovima isporuke, kao i planiranje zaliha i dinamike proizvodnje – rekao je Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS.

On dodaje i da bi poboljšanje železničke infrastrukture omogućilo vraćanje većeg obima robe na železnicu i time relaksiralo drumske saobraćajnice i granične prelaze, kao i značajno smanjenje emisije zagađenja od drumskog saobraćaja.

Predugo zadržavanje na drumskim i železničkim graničnim prelazima čini transportni sektor Jadransko-jonskog regiona manje konkurentnim i podjednako negativno utiče na privrednike iz zemalja članica EU i Zapadnog Balkana koji koriste Panevropski koridor 10, i veze sa transevropskom mrežom saobraćajnica: Mediteranski i koridor Baltičko more-Jadransko more.

Podsetimo da su na ovaj problem na granicama nedavno ukazale i kamiondžije, koje su najavile i da će blokirati granične prelaze ako se situacija ne poboljša.

Izvor: Nova ekonomija

Prethodni članakŠesnaestoro Čačana dobilo gasne kotlove kroz projekat “Čist vazduh – pravo i potreba“
Sledeći članakMonodrama “Šta me opet snađe“ u četvrtak Kulturnom centru

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here