Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?

4
1488

Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku? Odgovor na ovo pitanje dao je lingvista i doktor književnih nauka Milan Šipka, u svojoj knjizi “Zanimljiva gramatika“.

On najpre podseća na činjenicu da najkraće reči u našem jeziku, zapravo i nema.

Ili, tačnije, imamo mi više najkraćih reči, reči koje se sastoje samo od jednog glasa. Praktično svaki naš samoglasnik može biti i samostalna reč. Tako a i e mogu biti veznici ili uzvici, o i u – uzvici ili predlozi, a e – uzvik i upitna rečca.

Ima, objašnjava on dalje, u našem jeziku reči koje se sastoje od dve, tri, četiri, pet, deset, trinaest glasova. Ali koliko najviše glasova može imati jedna reč u našem jeziku? Koja je najduža reč?

Mada se za tom našom “ginisovskom” reči i dalje traga, zasad je utvrđeno da je to prestolonaslednikovica, koja se sastoji od 22 glasa (fonema) – kaže Šipka, a prenosi portal Zelena učionica.

To što najduže reči u našem jeziku imaju tek nešto preko dvadeset glasova, ne znači da nema i dužih reči, koje su preuzete iz drugih jezika ili koje su stručni nazivi u medicini i farmaciji, podseća dr Šipka. Prema podatku, iznesenom u časopisu Natura 1981. godine, najduži naučni termin, inače stručni naziv za dezoksiribonukleinsku kiselinu u ljudskim mitohondrijama, sa 16.569 nukleotida, sastoji se od – verovali ili ne – čak 20.700 slova.

Ako ostavimo po strani te strane reči i vratimo se našem jeziku, možemo razumeti kako uopšte nastaju reči poput pomenute prestolonaslednikovice.

One se slažu od raznih skupova glasova (fonema) koje se nazivaju morfeme. Tako je reč prestolonaslednikovica sastavljena od osam takvih jedinica (morfema): pre-stol-o-na-sled-nik-ov-ica. A svaka od njih služi i za tvorbu drugih reči. Na taj način, slaganjem raznih fonema i morfema, možemo proizvesti praktično neograničen broj reči, bez obzira na njihovu dužinu – završava Milan Šipka svoju priču o najdužoj srpskoj reči.

Izvor: Zelena učionica

Prethodni članakBorac je ipak klasa za Mladost, zakazan duel sa Megom
Sledeći članakVečeras počinje 25. Prolećni anale

4 KOMENTARA

  1. Verujem da je jako tesko savladati nas jezik, pogotovo strancima iz drugih grupa jezika koje se istinski razlikuju od naseg. Ali je to upravo razlog zasto je bitno da se neguju i jezik i tradicija i kultura, kad vec postoje.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here