Koji uređaji su najveći potrošači struje i kako smanjiti račune?

Od prvog novembra računi za struju biće viši i to za osam odsto. Racionalnim korišćenjem kućnih uređaja može se uštedeti struja, ali i novac. Država će nagrađivati one koji u tome budu uspešni, i to smanjenjem računa i do 40 odsto. Koliko realno možemo da uštedimo, znamo li šta troši najviše struje, ko su „energetski vampiri“ u kući, odgovore daje profesor Miloš Banjac.

Treće poskupljenje za godinu dana uvećaće račun od oko 5.000 dinara za nešto manje od 500 dinara. Međutim, može da donese i umanjenje, i to do 2.000 dinara. Ključno je pitanje – kako, odnosno koliko, uz svakodnevni minimalni trud, možemo da uštedimo struje, tj. novca.

Najviše energije domaćinstva troše za grejanje, oko 60 odsto, ostalih 40 na ostale uređaje. Najveća je potrošnja bojlera – oko devet odsto, slede šporet, klima-uređaj, veš-mašina.

– Bojler kada radi konstantno troši manje struje, ali s obzirom na to da mi imamo relativno složen tarifni sistem, noću imamo i jeftiniju struju po različitim zonama, bolje je uključiti bojler u toku noći – kaže profesor Miloš Banjac.

Međutim, uštede zavise i od veličine bojlera i koliko je ljudi u domaćinstvu.

– Ukoliko su dve osobe u domaćinstvu, onda je moguće da se energija koja se noću akumulira u bojleru i koja je četiri puta jeftinija, da se iskoristi tokom dana i podmiri sve potrebe. Međutim, ukoliko je domaćinstvo sa većim brojem ljudi, onda će svakako biti neophodno i tokom dana da se dogreva – kaže profesor.

Preporuka bi bila da se bojler uveče, ako su bila neka kupanja i tuširanja, isključi i da se sačeka 11 ili 12 sati zavisno od kog dela Srbije, da se tada uključi da se napuni sa energijom i onda da ga posle po potrebi uključimo tokom dana. Dakle, koncentracija bi trebalo da bude na to noćno korišćenje“, objasnio je profesor.

Još jedna dilema kada je bojler u pitanju jeste da li uvek treba da bude na najvišoj temperaturi.

– Tokom letnjih meseci imali smo priliku da smanjimo temperaturu na 40-45 stepeni bojlera, zato što je i voda topla u vodovodnim cevima, pa to mešanje vode je sasvim dovoljno da se ostvari sa malom temperaturom vode u bojleru. Zimi moramo da povećamo na nekih 55-60 stepeni, možda čak i 65, ali nikako preko tih 65 stepeni – naveo je profesor Banjac.

Što više zagrejemo vodu, ističe, neprestano će imati potrebu ponovno da je dogrevamo, pa ćemo bespotrebno trošiti električnu.

Kuvanje ili pečenje

Posle bojlera najveći potrošač je šporet, ali potrošnja, naravno, zavisi od toga koliko ga koristimo, koliko spremamo i kuvamo. Međutim, korišćenje šporeta otvara neke dileme, pre svega koliko električne energije troše ringla, a koliko rerna.

– Pre svega, najbolje bi bilo koristiti savremene uređaje, indukcijske aparate za kuvanje, da se taj deo električne energije direktno pretvori i zagreva vodu, da se ne gubi ništa na zagrevanje vazduha okolo. Tako da je rerna u tom smislu veći potrošač električne energije, za isti efekat koji se postiže kuvanjem – kaže profesor.

Naravno, kaže, treba koristiti ekspres-lonce, šerpe sa čvrstim dnom koje imaju dobar termički kontakt između površine, odnosno ringle.

– Ukoliko podesimo veličinu posude i ringle, uštede su nekih 25 odsto samo na tome. Što manje potrošimo energije na zagrevanje okolnog vazduha, a to se dešava kada stavite malu šerpu na veliku ringlu, onda ćete veći deo te energije da trošite na zagrevanje vazduha, što je potpuno nepotrebno – naveo je profesor.

Klima-uređaji dobri za prelazni period

Osim bojlera i šporeta, veliki potrošači elektične energije su i klima-uređaji, veš-mašine, frižideri, fenovi, pegle.

– Najveći potrošači električne energije su oni koji služe za grejanje vazduha i vode. To su bojler, veš-mašina koja puno energije troši za zagrevanje vode, to su i svi procesi kuvanja ili svi procesi zagrevanja vazduha – rekao je profesor.

U ovoj kategoriji, kaže profesor, klima-uređaj nije veliki potrošač energije, čak je i preporuka da se koristi u prelaznom periodu.

Što se tiče veš-mašina, ne treba ići sa visokim temperaturama prilikom korišćenja, zato što su današnji deterdženti dovoljno jaki i na nižim temperaturama.

Energetski vampiri

Međutim, postoji jedan termin, energetski vampiri, uređaji koji su konstantno uključeni i troše struju. Tu su ruteri, razni bežični uređaji, računari i televizori koji rade u standbaj modu.

Isključivanjem tih uređaja u periodu kada ih ne koristimo, kaže profesor Banjac, možemo da uštedimo nekih pet odsto energije, što je dovoljno da se uđe u prvu kategoriju uštede, da se dobiju subvencije.

– Sada da li je to baš moguće, da li nam to narušava komfor, to je pitanje, ali naravno televizore i računare svakako treba potpuno isključiti sa mreže – rekao je Banjac.

Izvor: RTS