Peticiju da školska radna nedelja traje četiri dana do sada je podržalo više od 50.000 ljudi

16
693

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da peticija za kraću školsku radnu nedelju jeste razlog da se ljudi zapitaju koliko čuju decu, šta kažu roditelji o ovome i šta prosveta može da uradi.

Foto: Gordana Pejić/Fejsbuk stranica Fotografije Čačka i okoline

Peticiju da školska radna nedelja traje četiri dana do sada je podržalo više od 50.000 osoba.

Đukić Dejanović je podsetila da je Strategijom obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine predviđena i određena reforma vezana za fond časova, predmetne obaveze, vanškolske i vanpredmetne aktivnosti, kao i da će od sledeće godine biti nekih promena.

Mora se videti šta drugih 45.000 ili 50.000 dece misli o tome. Naravno, ne može biti isti odgovor za dete koje polazi u školu i koje bi trebalo da polako stvara radne navike i da svoju psihičku energiju usmerava i na proces učenja i na igru. Moramo, pre svega, tražiti model rada kroz igru – naglasila je Dejanović za RTS.

Ona je rekla da treba videti kako će jedan čas u školi da izgleda i da li će trajati 45 minuta tokom kojih će dete da memoriše, a onda preko domaćeg zadatka da produbi znanje, ili će to biti sa određenim pauzama koje relaksiraju dete, odnosno malo učenja kroz igru.

Prema njenim rečima, deca ne treba da budu toliko usmeravana da imaju visok prosek i budu najbolja, već da budu najbolja u onome što ih zanima, a da u drugim stvarima postignu optimum i korektne rezultate.

Onaj stav ‘nemaš baš mnogo dara za matematiku, ali dobij bar četvorku‘ polako moramo da zaboravljamo. Dete ima dara za ritam i ono će u ritmici, u baletu postići maksimum i deo vremena koji treba da usmeri na to nije tako veliki i neće ga mnogo opteretiti – rekla je ministarka.

Gordana Plemić iz Udruženja „Roditelj“ kazala je da deca tvrde da su preopterećena, ali je napomenula da treba saslušati i mišljenje nastavnika.

Kad pogledate čak i jedno malo dete u nižim razredima osnovne škole, kada krene u školu u 8 časova ujutro, ima boravak, pa posle još neke aktivnosti, kada dođe kući ispada da njegovo ‘radno vreme’ bude, u stvari, duže nego radno vreme zaposlenog. I kada to sve sagledate sa te strane, ustvari smo im vrlo rano oduzeli deo igre – rekla je Plemić.

Izvor: Srna

Prethodni članakČačak 94 slavio u Pančevu protiv Tamiša
Sledeći članakKoji uređaji su najveći potrošači struje i kako smanjiti račune?

16 KOMENTARA

  1. Smanjiti fond časova na najviše pet časova dnevno. Izbaciti nebitne predmete kao što su po meni muzičko, likovno, filozofiju, latinski i sl. Ili ih ponuditi kao alternativu deci koja su zaineresovana to da uče). Maksimalno 10 predmeta za učenje, a deca da se izjasne koje predmete đele da uče kao obvezne (6-7) a koje informativno (3-4). Informativni se nebi ocenjivali

  2. Moram da postavim jedno jako vazno pitanje, a gde su defektolozi u skolama: oligoftenolozi, logopedi? Uveli ste inkluziju, a nemate zaposlen kadar koji bi radio sa tom decom. Zasto najbolje ne zatvorite defektoloski fakultet? Kazite ne trebaju nam, i molim lepo. A, to sto imamo sve vise dece sa poremecajima u kognitivnom i govorno- jezickom razvoju da zanemarimo, neka izrastu u anksiozne i delinkventne adolescente, sta nas se tice?! Kakva skracena radnja nedelja, zaposlite strucni kadar… radionice…sekcije. Toliko korisnih i kreativnih stvari mozemo raditi sa decom. Ljudi moji, zaobilazimo sustinu!

    • Uh Marija ti sve na gomilu? Koja su to zvanja? Cemu sluze. Za njih nikad nisam cuo. Sem za logopeda. A to sto nam deca Imaju poremecaja u govoru je rezultat toga sto svi vire I tapkaju po telefonima. Niko ni sa kim ne razgovara. Jezici su im otupeli. Niko ne cita,ne pise. Nekad se u skoli citalo naglas. Ucitelj usmeravao.

  3. Citam, citam. Nista ne razumem. A nisam bas prost ni glup. Ovi komentari mi nisu jasni. Neki su konglomerat svega I svacega. Tesko razumljivo. Necu apostrofirati ni jedan. Sem DOBAR PREDLOG. Jasan, tacan I najbolji. Ne treba nam skola. Ja imam 3 unuka, skolarca u srednjoj skoli. Svaki drugi dan njih troje idu na privatne casove. Hoce da budu dobri djaci jer zele da se vise I bolje obrazuju. To ne mogu u skoli. Zato sam misljenja kao DOBAR PREDLOG.

    • U srednjim skolama profesori kazu sta da predajemo kad ste nezainteresovani za skolu tako da i deca koja zele da nauce moraju na privatne casove. Matematika treba da se objasni kako se zadatak radi, nije istoriju koja se uci iz knjige za cas jedan. A tri dana u sedmici po 8 casova imaju da li je normalno u skoli od 15-1 pa uvece do 7-25 u 8 je tek kuci i ujutru koliko stigne da naci. A deca prvi razred cula sam po pet casova stalno imaju, kada smo mi imali pre nikad. Roditelji radili uciteljice nas ucile nije kao sad neka ti tata i mama objasne ako nisi shvatila na casu, ovo je sad propast od skole.

    • Kupiti im jos po jedan tablet, mobilni, skratiti radnu nedelju na 3 dana samim tim skratiti fond casova pa Bog da nas vidi. A prosvetari da mirno setaju ulicom. Bez obaveze. Milina jedna.

  4. Fatamorgana predlog! Ko će onda da čuva decu roditeljima, šalu na stranu, ozbiljnije da li i od ono malo vaspitanja deca koje imaju sada će imati još manje. Kao društvo smo nazadovali u vaspitanju dece jer roditelji zbog promene radnog vremena od 9-17h i više vremena na poslu, dodatni poslovi, rad u inostranstvu( vozači,…) nemaju vremena provoditi sa decom, vaspitavati kući. 90% vaspitanja je u porodici. Od 365 dana( 16h bez sna x365dana je 5.840h) deca provode u školi 180 dana(5-6h u školi x180 dana je maksimalno 1.080h) , stim da u školi roditelj (1. ili 2.) je u proseku sa dvoje dece, a u školi jedan prosvetni radnih sa prosečno 25.dece. Sem problema u vaspitanju bilo bi i za 20% manje obrazovanja dece, 20% otkaza za prosvetne radnike,…A o preopterećenju dece glupo je pričati jer je obim gradiva koji se sada obrađuje i traži od dece je iz godine u godinu manji , a setite se koliko je traženo znanja pre 20,30,40 godina. Iz godine u godinu je sve više dece u produženom boravku, celodnevnoj nastavi, obogačenom jednosmenskom radu. Naravno ima roditelja koji preotrećuju decu, a „bolest“ iskompeksiranosti roditelja treba da se „leče“ roditelji , a ne još i da se „kažnjavaju“ deca.

  5. Čika Borislave, ako nisi znao Nemci, Holanđani, Norvežani, Šveđani rade po 6 sati pa žive 5 puta bolje od nas, neki imaju i neradni petak. Možeš ti da lupaš čekićem po 12 sati dnevno a on ima automatiku i robote i napravi za 3 sat kao ti za 5 dana. Nije važno samo koliko vremenski radeš već i kako radiš. Vazna je produktivnost. Deca u Švajcarskoj, Norveškoji, Danskoj skoro da nemaju domaći zadatak da rade kući. Ono što treba, to rade u školi, kući odmaraju i igraju se. Kasnije se usko specijalizuju i imaju više praksu nego nastavu. Kod nas svaki dan imaju 5 sati da pišu domaći, uče razne gluposti koje im nikada neće trebati. Moraju da znaju datume kada je nastala i kada se raspala FNRJ, SFRJ, SRJ, Srbija i Crna Gora, to im je mnogo važno u životu.

    • Aki, pravac Nemacka, Holandija. Vidim da sve znas. Lako ces se privici. A nama ne drzi predavanje o lepoti zivota u drugoj drzavi. Ko god hoce da ide srecan mu put. Samo da znas nisam ja glup cica.

      • Takvi kao ti su i rasterali iz zemlje sve što vredi. Em umiremo više od drugih em se praznimo. Da si ti u pravu bilo bi nas više a mi spali na fiktivnih 6 000 000. Ostavi ti tvoju decu i unuke ceo dan u školi i fabrici a nama prepusti da im želimo i nešto bolje od toga.

  6. Raspustena banda. Prvo profesori pa posle deca. Imaju odlicne uzore. Sramota. Sta se ovo dogadja? Niko nece da uci I da radi. Svi bi htelu neku ladovinu. Ali zivot nije ladovina. Zivot je rad, red, znoj. E kad to prodje na kraju bude I ladovina.

  7. Moj predlog je sledeci. Deca da ne idu uopste u skolu. Prosvetari na ulice. Idealno. Znaci ukinuti skole. I onako nicemu ne sluze. Svakako se placaju privatni casovi. A dobrih I kvalitetnih profesora ima I bice ih.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here