Zbog silnih sati čekanja na granicama gubi se 130 miliona evra godišnje

Ako se prosečno vreme na granici skrati za tri sata, BDP na Zapadnom Balkanu bi mogao da poraste tri odsto, i to u srednjem roku.

S druge strane, kako prenosi Nova ekonomija informaciju Privredne komore Srbije, trenutno se na granici između Zapadnog Balkana i EU čeka ukupno 26 miliona sati, a okvirna procena fiksnih troškova transportnih kompanija je pet evra po satu – što dovodi do podataka o gubitku od 130 miliona evra godišnje.

Tržišta zemalja članica Jadransko-jonskog regiona su veoma značajna za Srbiju. Ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Jadransko-jonskog regiona prošle godine dostigla je 14,8 milijardi evra, 22 odsto više nego godinu ranije.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, pri prelasku granice teretna vozila čekaju u proseku deset časova, a najduže zabeleženo čekanje iznosi čak 36 časova, zbog čega se formiraju kilometarske kolone vozila koje blokiraju zaustavnu i sporu traku auto-puta.

Zbog svega navedenog, Upravni odbor Foruma privrednih komora Jadransko-jonskih zemalja usvojio je Inicijativu za hitne mere za ubrzanje i unapređenje protoka robe na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana u Jadransko-jonskom regionu.

Inicijativa je pokrenuta od strane Privredne komore Srbije (PKS) i Hrvatske gospodarske komore (HGK), a sa ciljem jačanja sigurnosti, stvaranja pouzdanih transportnih i intermodalnih veza i uspostavljanja interne povezanosti koja dobro funkcioniše kroz bolje železničke i drumske saobraćajne veze – što je ključno za ekonomski i društveni razvoj regiona.

Ovakvi vremenski gubici stvaraju velike finansijske troškove kompanijama, a zbog usporenih i otežanih tokova snabdevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno smanjuje konkurentnost proizvoda.

Troškovi za sve kompanije, koje učestvuju u lancima snabdevanja su i znatno veći kada se u ovu kalkulaciju uračunaju dodatni gubici – skladištenje na točkovima, penali zbog kašnjenja u isporukama robe i drugi.

• Zbog nemogućnosti planiranja vremena provedenih na graničnim prelazima, onemogućeno je i planiranje preraspodele vremena vožnje, poštovanje ugovornih obaveza o rokovima isporuke, kao i planiranje zaliha i dinamike proizvodnje – rekao je Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS.

On dodaje i da bi poboljšanje železničke infrastrukture omogućilo vraćanje većeg obima robe na železnicu i time relaksiralo drumske saobraćajnice i granične prelaze, kao i značajno smanjenje emisije zagađenja od drumskog saobraćaja.

Predugo zadržavanje na drumskim i železničkim graničnim prelazima čini transportni sektor Jadransko-jonskog regiona manje konkurentnim i podjednako negativno utiče na privrednike iz zemalja članica EU i Zapadnog Balkana koji koriste Panevropski koridor 10, i veze sa transevropskom mrežom saobraćajnica: Mediteranski i koridor Baltičko more-Jadransko more.

Podsetimo da su na ovaj problem na granicama nedavno ukazale i kamiondžije, koje su najavile i da će blokirati granične prelaze ako se situacija ne poboljša.

Izvor: Nova ekonomija