Alarmantna situacija zbog manjka prosvetnog kadra: Nastavnici likovnog predaju hemiju i fiziku, samo da se ne gube časovi

5
514

U fokusu akademske, ali šire javnosti, već duže je problem naglog pada interesovanja za studiranje na većini fakulteta državnih univerziteta u Srbiji. Manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Posledično, sve je teže naći nastavnike za rad u školi. Posebno su deficitarni nastavnici matematike, fizike, hemije, nemačkog jezika.

Direktori škola su u ogromnom problemu kada treba pronaći zamenu za nastavnika koji odlazi u penziju, na drugo radno mesto ili bolovanje. Često se angažuje nedovoljno stručan nastavni kadar. Dekani nastavničkih fakulteta upozoravaju na alarmantnu situaciju, da se već sada dešava da nastavnik likovnog predaje hemiju, apsolventi sa fakulteta ulaze u učionice. Direktori se vode logikom da je sve bolje od gubljenja časova.

Nastavnički fakulteti upis nove generacije brucoša dočekuju sa starim problemom, mladi ne žele da upisuju smerove koji ih vode da rade u školi. Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji školuju nastavnike, prošle godine uradili su Platformu kojom se predlaže rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama.

Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima- tri su ključne stvari na kojima insistiraju dekani. Platforma je usvojena na Senatu i prosleđena Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije i od tada stoji u fioci.

Na tribini „Kriza obrazovnog sistema – manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije“, ocenjeno je i da nezaintesosavanost za nastavničke smerove i manjak kadra u školama čine začarani krug.

Ana Dimitrijević iz Foruma Beogradskih gimnazija kaže da su očajni svi, direktori, roditelji, ali i nastavnici koji rade u školama.

  • Očajni su direktori koji pokušavaju da nađu kadrove, a ne mogu. U određenim oblastima ne možete da nađete nikakve kadrove, da ne govorim o kvalitetnim kadrovima. Očajni su i roditelji jer im deca gube časove, nemaju nastavu. Neke predmete predaju nekvalifikovani nastavnici. I mi, nastavnici, koji moramo da pokrivamo taj nedostatak kadra. Neke kolege moraju da rade više, a zakonom se zna koji je višak nama dozvoljen, koliko može da nam bude plaćeno – navela je Dimitrijević za Euronews Srbija.

Najveći problem sa nastavnim kadrom imaju škole u manjim sredinama. Dekan Hemijskog fakulteta prof. Goran Roglić kaže da se u univerzitetskim gradovima problem rešava angažovanjem studenata završnih godina fakulteta, ali da je problem već alarmantan u unutrašnjosti Srbije.

  • Univerzitetski gradovi problem nedostatka nastavnika matematike i fizike rešavaju tako što uzimaju studente treće i četvrte godine fakulteta. Tako pokrivaju nastavu. Međutim, šta se dešava ako odemo van univerzitetskih gradova, ako odemo u Kikindu, Crnu Travu, Surdulicu, Leskovac koga će oni uzeti da drži nastavu? U tim gradovima nije retka situacija da nastavnik likovnog pokriva hemiju i fiziku, sa obrazloženjem da je nekada bio dobar učenik – rekao je Roglić na tribini.

Smatra da je ozbiljan problem to što ne postoje podaci koliko u ovom momentu Srbiji nedostaje nastavnika. Njihov zahtev državi i resornom ministarstvu je da se uradi presek stanja, da se tačno utvrdi koliko nastavnika i za koje predmete nedostaje.

Procena je da će školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajati pet do sedam hiljada nastavnika. Trend naglog opadanja interesovanja za nastavničke fakultete krenuo je 2015. godine. Istraživanja su pokazala da mladi danas pri odabiru fakulteta koji će upisati razmišljaju pragmatično – upisuju ono što će im doneti dobru platu.

Dekanka Filološkog fakulteta prof. Iva Draškić Vićanović kaže da se najveći pad upisanih studenata na smeru srpski jezik i književnost.

  • Na ostalim smerovima nije tako. Mi imamo popunjenu anglistiku, ali niko od anglista neće posle da bude profesor engleskog jezika, nego rade neke druge poslove. To je problem. Oni studiraju, ali sa željom da rade nešto drugo sa tim znanjem koje steknu i tim kompentencijama koje steknu, a ne da budu nastavnici. Razlog je- plata, dignitet nastavnika, položaj u društvu, načina kako se tretira nastavnik u društvu i u učionici – navela je ona.

Koliko je situacija alarmantna dovoljno govori podatak sa prošlogodišnjeg upisa beogradskih fakulteta, gde su za nastavnika hemije prošle godine upisana tri brucoša, biologije – 2, fizike – 7, matematike – 3, geografije – 20, srpskog jezika 60, istorije – 84. Na fakultetima kažu da je to istorijski minimum.

Izvor: Euronews Srbija

Prethodni članakČačak protiv nasilja i Novi DSS: Očekujemo još bolji rezultat nego na decembarskim izborima
Sledeći članakČačanski hoteli dobili interaktivne table

5 KOMENTARA

  1. Država mora hitno da se pozabavi stanjem u prosveti. Na žalost neće mladi da se muče I da studiraju da bi radili u školi za bednu platu. POVECAJTE PLATE!!! Ministar treba da bude iz grane prosvete. A doktor da radi svoj posao ili penzija.

  2. Samo privatne skole. Ima dobrih profesora ali ne mogu doci do izrazaja zbog ovih sto radije idu na ulice nego u ucionice. To je javna tajna. Jer ulica je IN.

  3. Naprdnjaci će uspeti u nameri da ukinu obrazovanje, ta društvena delatnost im pravi najveće probleme. Ostaće kursevi i obuke za motanje kablova u stranim korporacijama.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here