Crvljiva ili prskana jabuka – šta je zdravije

1
643

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dragica Brkić rekla je za RTS da je najbitnije da proizvođači odgovorno primenjuju pesticide, da se pridržavaju uputstva upotrebe i vreme koje je predviđeno za karencu. Istraživanja pokazuju da ispiranje 30 sekundi u vodi ima isti efekt kao sva sredstva koja se preporučuju za otklanjanje pesticida jer možete praktično da otklonite samo ono što je na površini ploda, istakla je Brkićeva.

Jagode, trešnje, breskve, paradajz, spanać, krompir – na vrhu su liste voća i povrća sa najviše ostataka pesticida. Voće i povrće sa ove liste pozitivno je najčešće na bar jedan ostatak pesticida u većoj koncentraciji od drugih vrsta voća i povrća. Kako da prepoznamo da na voću i povrću ima pesticida i kako da se zaštitimo.

Sada je sezona jagoda i ona često bude vrlo prskana, odnosno jedna od najrizičnijih voćki.

Profesorka Dragica Brkić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da praktično mi kao potrošači ne možemo da znamo da li je i čime prskano voće i povrće, međutim inspekcija može.

  • Proizvođači moraju da imaju knjige u kojima vode pedantno šta su i kada su i koliko prskali i u kojoj količini, odnosno oni su dužni da poštuju pravila dobre poljoprivredne prakse – navela je Brkićeva.

Prema njenim rečima, samo kad proizvođači poštuju pravila dobre poljoprivredne prakse to nama potrošačima garantuje da je nivo ostataka pesticida ispod maksimalno dozvoljene količine i da to ne predstavlja rizik po zdravlju ljudi.

Brkićeva je istakla da po poslednjem popisu našeg ministarstva dozvoljeno je 1.215 različitih preparata na bazi aktivnih supstanci koje su sve odobrene u zemljama Europske unije.

  • Mi smo u toj oblasti potpuno harmonizovali regulativu, znači ništa što nije u prometu u Europskoj uniji ne može da se nađe u prometu kod nas. Ako se nađe, to je crno tržište, to je ilegalan uvoz i problem inspekcije i policije – istakla je profesorka Brkić.

Napomenula je da ključno da se proizvođači pridržavaju uputstva pri primeni špesticida, jer kako kaže, pesticidi su jako dobro proučene hemikalije i jako strogo zakonski regulisane i ako se oni pridržavaju uputstva mi smo sigurni da je rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu prihvatljiv.

Međutim, ako to nije slučaj onda imamo problem.

  • Kad vidimo da su MDK premašene, to ne znači da proizvod nije bezbedan one su uvek ispod te neke granice koja je ispod tolerišućeg nivoa. Znamo tada da se proizvođači nisu držali uputstva za primenu – ili su češće primenjivali ili u većim količinama pesticide ili nisu poštovali karencu – kaže Brkićeva.

Napominje da kada dođu na pijacu, potrošači ne mogu znati da li je neka namirnica bezbedna i upravo onda u tom kontekstu mi kao potrošači se trudimo da uradimo što je do nas, a to je da voće i povrće peremo na određeni način.

Brkićeva kaže da postoje različiti saveti kako da se pere vođe i povrće, a čak postoje i preparati u Americi za otklanjanje pesticida, međutim to sve možete da otklonite i vodom.

  • Istraživanja pokazuju da ispiranje 30 sekundi u vodi ima isti efekt kao sva ta sredstva jer vi možete praktično da otklonite samo ono što je na površini ploda – rekla je profesorka.

Napomenula je da se čak savetuje i blagi rastvor deterdženta za sudove za ono voće koje može.

  • Naravno to su pomorandže, limun, jabuke, kruške. Ne možete jagodu ili malinu oprati sunđerom kojim perete sudove, ali 30 sekundi jakog mlaza vode ima isti efekt kao sva ta sredstva jer vi možete skinuti to što je na površini ploda. Ono što je unutra, ne – navela je Brkićeva.

Uviek postoji dilema kod potrošača da li je crvljiva voćka dobra i da li to signalizira da je ona zdrava.

Brkićeva kaže da to ne mora da znači.

  • Možda oni koji su primenjivali pesticide nisu pogodili pravi momenat kada treba da prskaju da ne bi bilo larvi štetočina. Tako da to nije garancija. Treba da budemo svakako oprezni – rekla je Brkićeva.

Na pitanje koja je razlika između voća i povrća koje je gajeno na otvorenom ili u plasteniku, profesorka kaže da proizvođači moraju da se drže uputstva za primenu i to je suština.

Izvor: RTS

Prethodni članakDveri Čačak: Konačno pokrenuti rad gradskog Fonda za teško bolesnu decu
Sledeći članakDS Čačak: Ne smemo biti neopredeljeni, 2. juna moć je u našim rukama

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here