Đajić: Nakon 14 godina osvojena medalja u pionirskoj konkurenciji, Strahinja Dragićević je veliki heroj i car!

1
962

ČAČAK – Pioniri Borca pretprošlog vikenda su stavili tačku na veoma uspešnu i berićetnu sezonu. Izabranici Ivana Đajića su na završnom turniru, koji je igran krajem maja u Beogradu, zauzeli drugo mesto, iza Banjice Mega.

Nema sumnje, osvajanje srebrne medalje predstavlja lepu satisfakciju za uloženi trud, zalaganje i borbu tokom prethodnih nekoliko meseci. Takođe, na taj način je još jednom pokazao kakav kvalitet, znanje i potencijal poseduju mladi košarkaši Borca.

Trener pionirskog tima Ivan Đajić ističe da je ekipa imala brojne probleme koje je morala da prebrodi.

Sezona je bila surova i dugačka sa mnogo problema, peripetija, posebno oko igračkog sastava, zatim prisustva na treninzima, korone, povreda… Takođe, veliki problem bili su neadekvatni termini za trening, tako da posle svega ovoga, kada se podvuče crta, samo nerealan čovek može da bude nezadovoljan. Za nas je ovaj uspeh zlata vredan, pogotovo što smo posle 14 godina doneli Borcu medalju u pionirskom uzrastu – započeo je svoje izlaganje Ivan Đajić.

A da bi došao do srebra, Borac je morao da prevaziđe i nedaće koje su se isprečila na završnom turniru.

Turnir je bio veoma zahtevan i naporan. Bez obzira što smo bili u kosturu žreba u kojem nisu bili Crvena zvezda i Mega, imali smo veoma naporne utakmice u četvrtfinalu i polufinalu – zastao je Đajić, a onda produžio svoj ekspoze.

Igrali smo četvrtfinale protiv Vizure, druge ekipe u Beogradu. Mogu slobodno reći da je to jedna od najboljih ekipa u državi. Takođe, pored sportskih stvari morali da se borimo sa neverovatnim pritiskom od strane sudija, kao i uprave Vizure na sudije. Pokušali jesu, ali hvala Bogu nisu uspeli sa tim, pa iako smo vodili na tri minuta do kraja 13 razlike, zahvaljujući katastrofalnim sudijskim odlukama ostali smo bez dvojice najboljih košarkaša. Ali u ključnim momentima smo iskontrolisali defanzivni skok i fantastičnim pogotkom za tri poena Ognjena Perišića na četiri sekunde pre kraja smo obezbedili prolazak dalje – dodao je trener pionira.

Usledilo je polufinale i novi izazov…

Polufinale sa Slobodom iz Užica je jedna u nizu neizvesnih i teška utakmica. Za razliku od četvrtfinala, imali smo vođstvo tokom cele utakmice, ali zbog kvaliteta protivnika i iscrpljenosti meč je ušao u egal završnicu, gde smo još jednom pokazali čvrstinu u odlučujućim momentima, tako da smo pobedili. Moram naglasiti da je naša ekipa svaku utakmicu u egal zavrsnici tokom sezone privela u svoju korist i smatram da je to veliko iskustvo. Takođe, hteo bih ovim putem da pohvalim Slobodu, koja je u utakmici za treće mesto nezasluženo izgubila od Crvene zvezde, zahvaljujući istim sudijama koji su sudili nama u četvrtfinalu. Oteli su im bronzanu medalju. Ali bih sve čestitke i pohvale uputio Branku Kneževiću, treneru Slobode, koji je fantastičan čovek. Svaka čast Užičanima na sezoni koju su imali – rekao je Đajić.

Zatim je na red došlo finale…

Finale koje smo samo sanjali na početku sezone je prošlo u apsolutno zasluženoj dominaciji domaće ekipe Banjice Mege, koja je zasluženo osvojila turnir i pokazala da je najbolja ekipa u Srbiji – smatra Đajić.

Sve u svemu, kada se podvuče crta, Ivan Đajić može da bude prezadovoljan uspehom svog tima.

Celoj ekipi pohvale na fantastičnom uspehu. Tim je disao kao jedan tokom sezone, što je i donelo uspeh. Vasilije Stojić i Strahinja Dragićević su momci koji su se kvalitetom odvojili, pa su izneli celu sezonu. Ognjen Perišic, Matija Medić i Miroslav Pešić su iskočili iz drugog plana. Ali ono što bih posebno izdvojio to je neverovatna želja i mentalna snaga Strahinje Dragićevića, koji je dan pred turnir sahranio oca i koji je kao najveći profesionalac izgurao takmičenje kao da je bilo sve u redu. Svaka mu čast na tome, zaista nemam reči. Za mene je on heroj i car – istakao je Đajić.

Heroj: Strahinja Dragićević

Iako je rezultat zasluga cele ekipe, Đajić sve pripisuje mladim košarkašima.

Što se tiče zasluga i priznanja, možda deluje čudno, ali apsolutno sva priznanja i zasluge pripadaju samo deci. Sve su sami postigli i zasluzili, uz moju pomoć. Tako da sebe ne smatram zaslužnim za rezultat – kazao je trener Borca.

Naravno, Đajić ima plan za budućnost.

Naredne sezone sledi pravljenje nove ekipe, mada sam ove godine igračima koji su rođeni 2007. godine priključio sedam dečaka koji su 2008. godište, tako da će oni biti okosnica novog pionirskog tima. Ako bude prilike da se pojačamo, biće dobro. Čeka nas još jedna naporna i teška sezona, teško ponovljiva kao ova, ali cilj jeste da napredujemo i da stvaramo igrače za seniorski tim. Rezultati su nebitni ako nema igrača.

Za kraj, Đajić je poručio.

Nadam se da će u godinama koje dolaze svi zajedno u Čačku raditi na tome da nam igrači budu ti koji su prioritet i da ćemo kroz postavljeni sistem funkcionisanja i razvijanja košarkaša imati našu decu koja će da čine okosnicu Borca u ABA ligi, ali svakako i reprezentaciji – završio je Ivan Đajić.

Tekst: Nikola Minović

Prethodni članakPremijera predstave “Sloboda Čačak“ u izvođenju čačanskog Gradskog pozorišta
Sledeći članakLančani sudar na magistralnom putu Čačak – Požega, među povređenima i trudnica

1 KOMENTAR

  1. Cestitke treneru i decacima na velikom i zasluzenom uspehu! Uspeh je veci ako se u obzir uzmu uslovi u kojima su trenirali i radili, jer su bili u zapecku svih struktura kluba u odnosu na ostale selekcije. Do pre deset dana se za njih nije culo ni na klupskom sajtu… Zato glavu gore TRENERU, itekako je ovo tvoj veliki uspeh, a i pre nekoliko dana si svojom izjavom pokazao velicinu i sirinu za razliku od…

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here