ČAČAK – Osvrt na ovogodišnji rok festival “Priča“, održan na Želovom igralištu u Čačku.
Piše: Dušan Darijević
Rokenrol kao supkulturni fenomen ne samo da egzistira na margini društvenih zbivanja, već je godinama unazad postao i margina margine, naravno mislim na one pojave koje ne služe zgrtanju novca i pranju para, ima i takvih.
Zbog toga ne čudi da je ovogodišnja Priča počela pratećim programom u kom je promovisan zbornik radova “Život na margini“. Na promociji su učestvovali i članovi grupe “Savršeni marginalci“ iz Zagreba, jedni od učesnika.
Festivali traju, vremenom se menjaju, ili stagniraju i nestaju. Čačanska “Priča“, koju organizuju Čačani za Čačane i goste, a ne uvezeni urednici koji debelo naplaćuju svoj rad od lokalnih samouprava, je poput nekog čuna godinama plovio između Scile i Haribde, tragajući za svojim identitetom i sigurnom lukom.
Čini se nakon ovogodišnjeg izdanja da je pronašao i jedno i drugo. Tvrda rokenrol priča uz razne varijante i podvarijante panka, ovog puta oplemenjena i savremenijim zvukom koji je privukao i drugačiju publiku, onu koja nije bespogovorno odana samo svojim idolima, već je spremna da čuje i nešto drugačije. Sigurna luka za “Priču“ je svakako Želovo košarkaško igralište, mitsko mesto u svakom pogledu, kad su u pitanju košarka i muzika.
U četvrtak, 11. juna, sve je slutilo da će po ko zna koji put ugođaj biti pokvaren kišom i lošim vremenom, ali desilo se čudo: u petak se nebo razvedrilo, a nije ni tako hladno bilo u večernjim satima.
Preko dana promocija već pomenutog zbornika u Gradskoj biblioteci, popodne u “Srpskom pabu“ predstavljanje novog albuma “Siempre marginal“ “Savršenih marginalaca“, uveče svirka na Želovom.
Na otvaranju domaćini, “Krvna grupa“, pojačana i nekim bivšim članovima i Cecom Vukomanović kao pratećim vokalom. Standardna set lista, uz dodatak pesme “Iščupaj mi srce“ grupe “Vatra“, u kojoj su neki od članova svirali pre nastanka “Krvne grupe“.
Nakon šumadijskog hard roka s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih, na redu je bio izvorni zagrebački pank u izvođenju “Savršenih marginalaca“, tačnije bivših članova “Hladnog piva“, koji su nakon razlaza sa Milom Kekinom nastavili samostalno. Odsvirane su neke od pesama sa prva tri albuma “Hladnog piva“ i par novih.
A onda na red dolaze istinske zvezde prve večeri festivala, a i festivala u celini, “Zoster iz Mostara. Momci koji svojom energijom, odličnim scenskim nastupom i zvukom zaslužuju čistu desetku i nije čudo da sve više fanova imaju ne samo u većim gradovima regiona, već i u manjim mestima. Pevač i glumac Mario suvereno vlada scenom, pravi frontmen 21. veka. Angažovani tekstovi koji odražavaju sumornu situaciju na Balkanu i čitavom svetu dodatno “pumpaju“ publiku. Ništa sem reči hvale ne mogu reći za ovaj bend, koji je publiku, već okupljenu u solidnom broju iz Čačka i obližnjih gradova, razgalio na pravi način.
Bilo je teško Dinu Šaranu i ekipi iz benda “Letu štuke“ da održe postignutu “radnu temperaturu“. Drugačija atmosfera, laganije pesme sa naglašenom emocijom, ali i tekstovi koji “buše“ tumor obolelog današnjeg sveta na Balkanu i šire, uz primetno tanji zvuk u odnosu na savršeni “Zoster“. Donekle su izneverili očekivanja onih koji iskreno vole i poštuju sarajevski bend. Daleko od toga da su razočarali, ali bi sigurno bilo bolje da su svirali pre Mostaraca.
Drugi dan pet bendova, za jedan više nego u petak, i mislim da je taj jedan zaista bio višak, ko to zavisi od ukusa i afiniteta publike.
“Gajbraš Tripvud“ za one koji vole čvršći zvuk, koji “Priča“ godinama neguje, a onda profesor Čonkić i ono što je ostalo od izvorne “Pekinške patke“. Nekom neupućenom moglo bi delovati da je popularni Čonta izvađen iz naftalina, međutim on deluje sveže, koliko je to moguće kad čovek prevali sedamdesetu i još uvek peva “pi pi, kva kva“. Za nostalgičare poput mene i mojih ispisnika koji smo kupovali singliće, ali i dva albuma “Pekinške patke“ – “Plitka poezija“ i “Melanholija“, još u osnovnoj školi budio je uspomene na neko drugo vreme, a mlađi u ovom “kabaretskom panku“ nalaze dobru i iskrenu zabavu.
A onda nešto sasvim novo, savremeno i pored toga što traju godinama, “Elemental“ iz Zagreba. Punokrvni pop zvuk uz prelepi glas i stas pevačice Milene Priselac Remi, prava plesna muzika za uživanje i opuštanje, hip-hop, pop i rok.
Žika Milenković i “Babe“ za sve one željne nostalgije, zdravog humora i dobre zabave. Žika Milenković, poput Kita Ričardsa iz najboljih dana, osvežen mlađim “babama“, standardno dobro i očekivano.
Za kraj zagrebački “Brkovi“, pank-folk uz brojne fanove u publici, treći put, ako se ne varam, u Čačku. Pisao sam o njima ranije, tako da bi to bilo to za ovu godinu kad je “Priča“ u pitanju.
Organizatori, publika i izvođači mogu biti zadovoljni. Sve u svemu, ima o čemu da se priča.
Izvor: Morava info
Remi se zove Mirela, a ne Milena. Inače solidan tekst, ovogodišnja Priča fenomenalna, publika malo onako čačanski, stegnuta, ali dobro, biće to bolje, da se malo naviknemo na ovakve događaje.
Dobro je da se održava kontinuitet i da ima što više urbanih dogadjaja. Muralisti,književnici,muzičari…pogotovo ako su iz regiona vraćaju nas nekoj normali i preskaču balkanske tarabe. Sam kvalitet je,barem meni,od drugiorazrednog značaja,a srećom nije drugorazredan,tako da….samo napred.
I onaj klinac iz komšiluka što tuče po bubnjevima u garaži, i onaj što visi pod košem…i onaj štreber što pobedjuje na takmičenjima fizike….stvaraju nadu da će jednog dana biti sve bolje!
Izuzetan tekst ,svaka u metu.Želovo,Priča,nešto jako lepo.
Sta drugo ocekivati od Darija nego nasto lepo, emotivno sa ljubavlju. A zakljucak da je Zelovo igraliste mitsko mesto za kosarku i muziku, mi je naterao suze na i vratio me 50 god unazad.. Kako vreme prolazi moj Dare. Sta mislis ti o tome?