Kako je ubijana Kraljevina Jugoslavija

1
256

ČAČAK – Predstavljanje monografije “Kako je ubijana Kraljevina Jugoslavija“ održano je u Gradskoj biblioteci Čačak. O dnevničkim beleškama značajne istorijske ličnosti, rođenjem iz Čačka, Radoja Jankovića, govorili su priređivač publikacije Danica Otašević, urednici Zoran Kolundžija iz IK “Prometej“ i dr Bogdan Trifunović iz Gradske biblioteke Čačak, recenzent dr Miloš Timotijević, a program je vodio bibliotekar Mirko Drmanac.

Dnevničke beleške Radoja Jankovića su objedinjene u monografiji pod provokativnim naslovom koja je objavljena u izdanju IK “Prometej“ iz Novog Sada i Gradske biblioteke u Čačku.

Celokupna publikacija se sastoji od uvodnog teksta, priređenih dnevničkih beleški i novinskih članaka, hronološki razvrstane biografije Radoja Jankovića, kratkih biografija istaknutih ličnosti, a ilustrovana je i brojnim fotografijama.

Urednik i direktor IK “Prometej“ Zoran Kolundžija izrazio je zadovoljstvo što je njegova izdavačka kuća učestvovala u izdavanju monografije, posebno ističući koliko je izdavaštvo lep, ali i težak posao. Napomenuo je da je to posao koji donosi mnogo poznanstava, a za njega je vrlo važno to što je imao priliku da sarađuje sa Danicom Otašević. koja je, kako je naveo, rešila da otrgne od zaborava jednu važnu istorijsku ličnost.

Za nas je zanimljivo otkrivanje, stvaranje i razaranje Jugoslavije kroz beleške jednog važnog aktera. Zaista nam je Janković ostavio dragocene podatke pišući lične impresije i dnevničke zabeleške – rekao je Kolundžija.

O izdavačkom poslu i vrednosti objavljivanja knjiga o zavičajnim stvaraocima govorio je dr Bogdan Trifunović, kourednik i suizdavač monografije. Podsetio je da je ovo deseta po redu knjiga u okviru zavičajne biblioteke “Vrela“, koja je i pokrenuta sa ciljem da neguje sećanje na zavičajne autore ili autore koji su potisnuti u sećanju, a važno ih je reafirmisati.

Nikada nije dovoljno svedočanstava koja se odnose na vreme pred početak i prve godine Drugog svetskog rata. Inače, Radoje Janković je hroničar prelomnih perioda. Ovo je vrlo važan izvor za sve one koje interesuje period međuratne Jugoslavije, odnosno Drugog svetskog rata kada je u pitanju nacionalna istorija – naveo je Trifunović.

U uvodnom delu obraćanja, recenzent monografije i istoričar, muzejski savetnik dr Miloš Timotijević je naglasio da su Jankovićevi rukopisi bili čuvani kao zaostavština njegove porodice i praktično dok nisu predati Gradskoj biblioteci u Čačku za njih se nije ni znalo, te oni nisu mogli predstavljati izvor za istraživanje. Istakao je da je celokupan rukopis zapravo jedna sjajna publikacija koja će biti zanimljiva ne samo najširem krugu ljubitelja prošlosti, već i profesionalnim istraživačima.

Ovo su zaista vrlo važna svedočanstva i zapisi. Oni su konkretno značajniji zbog toga što nisu nakandno menjani, nego su ostali u svom izvornom obliku. Dostupna je mnogo izvora vezanih za period Drugog svetskog rata, ali međutim Janković je pribeležio manje uočljive promene koje nisu zabeležene u zvaničnoj dokumentaciji. Njegova slika tadašnje elite Kraljevine Jugoslavije je zaista neprocenjiva – rekao je Timotijević.

Život i rad autora dnevničkih beleški Radoja Jankovića predstavljen je kroz više njegovih objavljenih knjiga sećanja. To su sećanja iz Prvog svetskog rata “Dani i godine“, koja obuhvataju period 1914–1916, zatim dnevnički zapisi iz Rusije objavljeni pod nazivom “U vihoru Oktobarske revolucije: 1916–1918“. Objavljeno je i više radova u časopisima “Heretikus“, “Zbornik radova Narodnog muzeja u Čačku“ i “Izvornik“. Sva ova svedočanstva je za štampu priredila Danica Otašević.

Ona se na promociji osvrnula na značaj ovog rukopisa koji je važan za kolektivnu memoriju, jer se u njemu, kako je istakla, mogu otkriti manje znani podaci, detalji sa tajnih sastanaka i razgovora sa prijateljima. Naglasila je koliko je važno sećati se i ukazati dužno poštovanje koje je Radoje M. Janković zaslužio svojim životom i radom.

Kada mi je vreme dozvolilo počela sam sve više da zaranjam u tu građu, postala sam na neki način zarobljenik te sjajne biografije, koja je na određeni način celovit otisak vremena – istakla je Danica Otašević.

Ovo je bio poslednji program u okviru 23. Štampane reči koja je brojnošću posetilaca još jednom potvrdila značaj stvaralaštva i knjiga.

Izvor: Gradska biblioteka Čačak, Morava info

Prethodni članakBesplatna škola fudbala za devojčice u hali “Mladost“ u Atenici
Sledeći članakAIK banka od danas vlasnik Sberbanke u Srbiji

1 KOMENTAR

  1. Da,da secam se kako sui „novi oslobodioci“, koji su mislili da je Svet postao njihovim dolaskom na vlast 1944. u šklolama izmedju ostalog ubedjivali decu da Kraljevina Jugoslavija u Aprilskom ratu 1941 god.nije imala nijedan tenk.Istina je sasvim drugacija i komunisticka „sekta“ je doprinela u najvecoj meri Propasti Kraljevine Jugoslavije.Kada sam kao dete pitao pok.oca ko su bili petokolonasi odgovorio mi je kao iz topa-Komunisti ko bi drugi.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here