Koje specijalizacije studenti medicine najčešće biraju

6
7173

Ministarstvo zdravlja prošle godine je uradilo analizu iz koje se vidi da Srbiji nedostaju anesteziolozi, pedijatri, radiolozi, specijalisti opšte i fizikalne medicine, medicine rada, patolozi, transfuziolozi… U deficitu je čak 11 specijalizacija. Doktor Arsen Ristić, prodekan za postdiplomsku nastavu Medicinskog fakulteta, otkriva koje su specijalizacije među studentima najatraktivnije, ali i kako će izgledati nacionalni specijalistički ispit koji će lekari polagati.

Doktor Arsen Ristić navodi da je Ministarstvo zdravlja poslednje dve godine sprovelo inicijativu i formiralo komisiju koja je radila više od devet meseci na osavremenjavanju programa specijalizacija, ali i na planiranju novih grana, kao i na otvaranju programa.

Ukazao je da se najveće promene tek očekuju, kao i da je na njima dugo rađeno. Među njima je i nacionalni specijalistički ispit.

  • One će uključiti potpuno inovativni način izvođenja nastave, selekcije kandidata i jedan ozbiljan prijemni ispit. Sa druge strane, kvalitet nastave će biti daleko veći nego sada. Ono što je najvažnija promena je nacionalni specijalistički ispit koji će se polagati na jednom mestu, četiri puta godišnje i veći deo težine tog ispita će biti u pismenoj formi. Tako da će svaka vrsta skraćene procedure u pripremi takvog ozbiljnog ispita i svaka vrsta pristrasnosti biti uklonjena – poručuje Ristić.

Na pitanje koji lekari Srbiji nedostaju, ali i da li se to poklapa sa željama studenata za specijalizacijama, Ristić kaže – delimično.

  • Poslednjih godina, ne samo kod nas, već i u svetu, vrlo je veliko interesovanje studenata medicine za one grane, odnosno one discipline, gde možete kombinovati nešto što radite glavom, razmišljajući, nešto što radite svojim rukama, uključujući hirurške i interventne procedure. Takve su grane, recimo, oftalmologija, ORL, neke aspekti dermatovenerologije, plastične hirurgije. To su vrlo atraktivne grane – objašnjava Ristić.

Poručuje da su one atraktivne ne samo zato što otvaraju mogućnost rada u privatnoj praksi i dodatne zarade, već i zato što vrlo brzo možete pomoći pacijentima.

  • Zaista možete za kratko vreme da pomognete bolesniku ukoliko ste savladali ono što su osnovna znanja i ukoliko ste savladali veštine koje su u okviru specijalističkih studija. Imate satisfakciju da ste svojim znanjem sa relativno malim naporom do nečega stigli – poručuje Ristić.

Govoreći o tome koliko godina školovanja je potrebno da neko postane lekar specijalista, Ristić kaže da u medicini postoji pravilo 10.000 sati.

  • Da biste doveli do ozbiljnog nivoa kvaliteta i naučili proceduru tako da možete da edukujete druge i da ste u nekoj oblasti zaista kompetentni – to u ovako ozbiljnim granama traje oko 10 godina – naveo je Ristić.

I iako se često govori o tome da veliki broj lekara, nakon završetka školovanja u Srbiji, odlazi u inostranstvo, Ristić kaže da je dobro da odlaze i da se usavršavaju, ali da je prisutan i trend njihovog povratka.

  • Ja sam, recimo, proveo tri godine u Nemačkoj. Veliki broj naših kolega ide i treba da ide, ali većina tih ljudi se vratila – dodaje Ristić.

Kaže da je Medicinski fakultet nadležan i za nostrifikacije stranih diploma, kao i da primećuju trend da se vraćaju ljudi koji su završili specijalističke studije u Americi, Švedskoj, Nemačkoj, a koji traže da im se prizna diploma, da se nostrifikuje kod nas, da bi mogli da se vrate da rade.

  • Na početku naših mandata, pre tri godine, toga je bilo manje. I to je jedan trend koji je vrlo ohrabrujući, jer deo tih ljudi koji su proveli neko vreme u vrhunskim svetskim centrima, želi ovde sada da se vrati, što je jako dobro – zaključio je Ristić.

Izvor: RTS

Prethodni članakPogledajte kako napreduje izgradnja tunela “Laz“ (VIDEO, FOTO)
Sledeći članakOvaj deo Čačka sutra četiri sata ostaje bez struje

6 KOMENTARA

  1. Ne verujem u priču da se vraćaju iz inostranstva, ali zato znam da završavaju specijalizavije o trošku drzave, a potom astronomskom brzinom prelaze u privatni sektor.Još je najzanimljivija priča da potom moraju da u drzavnom zdravstvu provedu onoliko godina, koliko im je trajala specijalizacija.Sve je usmereno na uništavanje državnog zdravstva još odavno.A samo uđite u Euromedik, tek ćete videto koliko im pregleda i dijagnostike treba da bi postavili dijagnozu.

  2. Neka ispit bude praktične prirode što više prakse. Tokom studija negde su ukinuli praktični a uveli testove pa usmeni što je van pameti. Ili praktični pa pričaš šta bi bilo kad bi bilo.

  3. Ja sam lekar i znam dosta njih koji su otišli preko.
    Za sada se niko nije vratio niti planira da se vrati.
    Kojom logikom bi neko došao nazad na rad u lošim uslovima sa znatno nižom platom.
    Ti koji se vrate su statistička grešk.a

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here