Krompir za godinu dana poskupeo trostruko, meso skuplje za 40 odsto

3

Između dva aprila cena krompira u Srbiji skočila je za 293 procenta, dok su ukupne cene domaćih proizvoda poljoprivrede i ribarstva u proseku povećane za 30,5 odsto.

Republički zavod za statistiku objavio je da je od aprila 2021. do aprila ove godine najveći uticaj na rast cena po grupama proizvoda zabeležen u grupama Žita – 43 procenta i Stoka i živina – 38,7 procenata.

Ove cene u aprilu 2022. godine u odnosu na prethodni mesec u proseku su povećane za pet procenata.

U mesečnom rastu najviše su učestvovale grupe Stoka i živina sa 9,5 odsto rasta, i Industrijsko bilje – sedam odsto.

Tokom četiri meseca ove godine cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva, u odnosu na isti period prošle godine, u proseku su veće za 20,1 odsto.

Tome su najviše doprineli rast cena Žita sa 27,4 odsto, i kod grupe Stoka i živina sa 24,1 odsto.

Kad se rast cena u svetu preliva na rast domaćih cena, onda se suočavamo sa uvoznom inflacijom, zbog čega male i otvorene ekonomije poput Srbije poslednjih godinu dana beleže porast inflacije, objašnjava Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS.

Kada čujemo za pojam uvozne inflacije, prvo na šta pomislimo su proizvodi koje svakodnevno koristimo, a koji se u Srbiji ne proizvode, pa smo prinuđeni da ih uvozimo. To su automobili, računari, mobilni telefoni i različiti kućni aparati. U takve proizvode spada i veliki deo odeće i obuće, zatim kozmetika, ali i deo hrane i pića, južno voće i kafa. Međutim, ovo je samo manji deo uvozne inflacije. Najvećeg dela uvozne inflacije najčešće nismo svesni – ističe Milan Trajković.

On kao primer proizvoda i sirovina koji na različite načine utiču na rast cena navodi flaširanu vodu, budući da ambalaža čini najveći deo cene koštanja i u proizvodnji i u maloprodajnoj ceni flaširane vode.

Recimo, flašica vode u prodavnici košta 40 dinara. U okviru toga, trošak same vode i troškovi koje proizvođači imaju u smislu taksi i naknada prema državi su zanemarljivi. Najveći deo cene koštanja jedne obične flašice vode je zapravo nafta. Flašica se pravi od nafte, zatvarač se pravi od nafte i etiketa se pravi od nafte. Na kraju, proizvod zahteva određeni transport i tu ponovo imamo naftu, odnosno gorivo kao glavni trošak – pojašnjava Trajković.

Trajković ističe da su već postojeći i već veliki problemi sa energentima, hranom i lancima snabdevanja dodatno pogoršani sa ratom u Ukrajini, kao i da je rat samo dodatno podstakao rast već ionako visokih cena nafte, gasa, pšenice i drugih sirovina.

Izvor: Tanjug, FoNet

3 KOMENTARA

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR