Leposavić: Malinarima ne preporučujem da u zasadima menjaju sorte

0
513

Rešenje trenutne krize u malinarstvu nije u promeni sortimenta u domaćim zasadima kao što neki predlažu, rekao bih iz različitih pobuda. Sorte malina koje su proslavile srpsko malinarstvo – „vilamet” i „miker” i dalje treba da ostanu bazične u našoj proizvodnji, kaže za „Politiku” jedan od vodećih domaćih stručnjaka za jagodasto voće dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Malinarima ne preporučujem da menjaju ove sorte u zasadima, jer smo po njima prepoznatljivi na svetskom tržištu. Sortiment koji mi imamo je namenjen preradi i tu su kupci već dali svoj sud – napominje naš sagovornik.

Podseća da je do danas nauka registrovala i sistematizovala više od 1.500 jednorodnih i dvorodnih sorti crvene, crne i purpurne maline, ali je mali broj onih koje su ekonomski bitne.

Prema njegovim rečima, u malinogorjima Srbije „vilamet” je od sredine sedamdesetih godina prošlog veka privredno najznačajnija i najzastupljenija sorta sa učešćem od 90 odsto u zasadima. Izuzetno je rodna i u povoljnim agroekološkim uslovima, uz intenzivnu negu, daje prinos i više od 20 tona po hektaru. „Miker” je američka sorta, nastala ukrštanjem „vilameta” i „katberta”. Leposavić naglašava da zbog izuzetno kvalitetnog ploda raste tražnja za ovom sortom koja inače na svetskom tržištu ostvaruje bolju cenu od „vilameta”. Dobro podnosi transport, pogodna je za smrzavanje, preradu i potrošnju u svežem stanju.

„Vilamet” se iz Srbije uglavnom izvozi u Nemačku, skandinavske zemlje i SAD. „Miker” je tražen u Francuskoj, Japanu, Americi…

Navodi da treba raditi na klonskoj selekciji, na unapređenju ove dve sorte jer je bilo uvoza sadnog materijala iz različitih zemalja – Amerike, Švajcarske, Francuske, proizvedenog po različitim postupcima tako da je takav sadni materijal izgubio sortne karakteristike.

Problem je u poreklu i zdravstvenom statusu. Mi imamo uslove da naš postojeći sadni materijal umnožimo i unapredimo i to je pravo rešenje za naše malinarstvo – poručuje on.

Nedavno je objavljena i Leposavićeva nova knjiga „Savremena proizvodnja maline” u kojoj autor, na osnovu višegodišnjih istraživanja, izlaže sva aktuelna dostignuća iz oblasti tehnike gajenja, zaštite i prerade maline, voćne vrste koja je zbog ekonomskog značaja i uticaja na domaću privredu već više od 40 godina pitanje svih pitanja u Srbiji.

Kako Leposavić navodi u predgovoru, poslednjih godina dešavaju se velike oscilacije u ovom sektoru. Pored negativnog dejstva vremenskih činilaca, jedan od uzroka takvih dešavanja je slabija ekonomska motivisanost proizvođača u godinama lošijih cena u otkupu, ali i dugogodišnje odsustvo struke i nedostatak praktičnih znanja primenljivih u zasadima.

Imajući u vidu činjenicu da se više od 90 odsto godišnje proizvodnje u Srbiji izveze kao smrznuta roba, znatan deo teksta posvećen je i berbi, transportu i pakovanju plodova u cilju dobijanja higijenski ispravnog proizvoda vrhunskog kvaliteta.

Knjiga je prvenstveno namenjena proizvođačima maline kao i agronomima – voćarima i tehnolozima koji se bave organizacijom proizvodnje i prerade maline. Ona može korisno da posluži i mladim naučnim radnicima u institutima za voćarstvo i nastavnicima poljoprivrednih fakulteta i škola.

Izvor: Politika

Prethodni članakPolicijska uprava Čačak: Apel vozačima traktora
Sledeći članakNajnovije istraživanje: SNS na 37 odsto, sedam opozicionih stranaka iznad cenzusa

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here