Pesnik, pozorišni i televizijski autor za decu Ljubivoje Ršumović ističe da u današnje surovo vreme u kome se dešavaju mnoge zastrašujuće situacije, roditelji uvek moraju da budu ikona deci.
Ršumović je povodom dve masovne pucnjave u Srbiji za Tanjug rekao da stihovi „Ako naučimo decu da rade, da se igraju, da se vole, biće dobri u svakom smislu kao ljudi“, predstavljaju model po kome se „u ozbiljnim sredinama i državama formira lik naroda“.
– Ta deca, ti mladi ljudi su naši budući doktori, inženjeri, ministri, predsednici vlade. Vaspitanje i prosvetni segment delovanja je veoma važan za formiranje profila celog naroda. Kako će ljudi izgledati, da li će biti mudri, lepi, kreativni, pametni, sve se to formira u detinjstvu. Najčešće ti naši vlastodršci to ne razumeju, utoliko što od njih zavisi na koji način ćemo decu načiniti mudrima, pametnima, kreativnima. Vreme nam prolazi, ono je neumitno – naglasio je Ršumović.
On smatra da bi društvo trebalo da nešto učini povodom toga da učitelji i nastavnici u školi dobiju status službenog lica. Ističe da taj status imaju vatrogasci i policija, i da bi prosvetni radnici morali „da budu uvažavani od javnosti, novinara, nas pesnika i dece, ali i od sebe samih“.
– Moraju da budu svesni da je budućnost Srbije u njihovim rukama – rekao je Ršumović.
On kaže da je često sa mladim ljudima i da se oni se prepoznaju u pesnicima.
– Važno je da u ličnom kontaktu delujemo na njih. Svi oni su dobronamerni, nova poetika nastavlja misao nekih filozofa iz prošlosti, kao što je Džon Lok. ‘Dete treba da posmatraš, al’ mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati’. On je autor, a ja sam to samo urimovao da roditelji, vaspitači to imaju uvek na umu – objasnio je Ršumović.
Produktivni autor je tokom života napisao preko 90 knjiga, uglavnom za decu. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, a sa porodicom i prijateljima je osnovao neprofitnu organizaciju „Fondacija Ršum“.
– Moramo decu posmatrati, ali da im nijednog trenutka ne uskratimo tu slobodu. Čuvena Marija Montesori je preporučila, na nama je da bebu rodimo, da proizvedemo, a beba će sama da napravi čoveka. Sloboda je zdrava, a zapravo ona i ne postoji, već postoji samo – borba za slobodu. Kroz tu borbu mlad čovek treba da prođe i stekne jedno iskustvo koje će upotrebljavati u celom svom životu, da uvek bude na dobroj strani, da bude kreativan – kaže Ršumović.
On kaže da tamo gde se u vaspitanju pretera sa slobodom, dolazimo do situacije da klinci misle da mogu da urade bilo šta, bez neke prave kazne.
– Ta vrednosna granica dokle se sme ići, a odakle se sme biti tolerantan, kao da ne postoji. Kada se tolerancija potroši, treba da postoji neki kazneni sistem – analizirao je pesnik.
Ršumović kaže da su nekada učenici i te kako poštovali svoje nastavnike i da se, kako kaže, podrazumevalo da đaci ustanu kada nastavnici uđu u učionicu i znao se red.
– Neki su to pogrešno nazvali ‘recidiv prošlosti’. Uopšte se ne slažem sa takvom ocenom – kazao je Ršumović.
Prema njegovom stavu, to je nešto do čega se došlo iskustveno, od Svetog Save do danas, do Duška Radovića, koji je govorio „pustite decu“, ali nije mislio da budu bez kontrole, jer ta kontrola mora biti razumevanje između odraslih i dece, tolerancija, „treba da budemo mudri, i da danas pripitomimo decu“.
Pisac je istakao da je potrebno da odrasli budu na strani dece i da steknu poverenje u njih. Kako kaže, „da i oni shvate da smo u suštini na njihovoj strani“.
– Ja sam bio vaspitavan od malih nogu na sledeći način: roditelji moraju biti prva ikona deci. Druga ikona da im bude učitelj u školi. Treća ikona poslodavac u nekom preduzeću. Na kraju četvrta ikona, ona prava, a to je onaj odozgo, u koga naš Novak Đoković pokaže prstom. On treba da bude korektiv u tom vaspitnom lancu – naglasio je.
On je upitao „da li smo danas dali deci previše prava“, a nismo ih naučili obavezama, te je ocenio „da najmlađi ne bi trebalo da se pokriju ušima, već da je to problem roditelja, koji možda imaju rupu u mentalitetu ako nisu naučili dete obavezama“.
– Naravno, trebalo je napraviti bukvar dečijih obaveza, onda bi to bilo prebacivanje odgovornosti čak i na pesnika, ali odgovornost koju mora da ima pre svega – roditelj. Kada sam rekao da sam bio vaspitan ličnim primerom svojih roditelja, to je apsolutno sigurno. Ja i dan danas svog dedu, oca Mihajla ili majku Milesu citiram. To što su mom bratu Milivoju i meni govorili, činili i radili je Biblija našeg opstanka – naglasio je pesnik.
Izvor: Tanjug
Lepo rečeno veliki i dragi naš pesniče. Ja sam deda 5 unučadi. Pričam ja njima isto to, često citiram moje starije i vrlo pametme predhodnike. Mladi samo odmahnu rukom. I nasmeju se. Ne shvataju ozbiljno. Pa deka ispada staromodan. Ali neka,sve im opraštam zato što sam deka.