ČAČAK – Grad na Moravi poznat je kao grad košarke, jer su se upravo tu iznedrila neka od najvećih imena ovog sporta poput Mišovića, Kićanovića, Obradovića, Avramovića. Ipak, da nema razloga za brigu i da će Čačak još dugo i u godinama koje dolaze i dalje ostati grad sjajnih košarkaških imena, pokazuju talentovani mladi narašataji.
Jedan od njih je i Pavle Gavrilović, četrnaestogodšnji dečak iz naselja Alvadžinica, koji je ovog proleća proglašen za najboljeg strelca pionirskog prvenstva Srbije i to igrajući protiv dece godinu dana starije.
- Od malih nogu, od moje šeste godine ja se bavim košarkom. Sećam se kako sam sa loptom koja je bila skoro veća od mene išao na teren pored zgrade i igrao, potom sam upisao školicu u KK Mladost, a zatim sam prešao u njihovu pionirsku selekciju. Košarka mi znači sve, treniram pet puta nedeljno i svaki put dajem maksimum. Kad igram, osećam se srećno i ispunjeno. Uvek sam uspevao nekako da uskladim školske obaveze i treninge, iako nije baš uvek bilo lako. Ipak, odustajanje nikad nije bilo opcija – kaže Pavle za RINU.
Visok je već sad 195 centimetara i igra na poziciji beka, a do sada je osim laskave titule najboljeg strelca na pionirskom prvenstvu osvojio brojne nagrade, kako individualne tako i sa svojim klubom. Tome svedoči veliki broj medalja i pehara koji se nalaze u njegovoj sobi koju deli sa bratom blizancem Lukom.
Za ovog talentovanog dečaka iz Čačka nema mnogo dileme, tako da će i sada kada završava svoje osnovno obrazovanje košarku staviti visoko na listi svojih prioriteta.
- Sebe u budućnosti vidim kao profesionalnog košarkaša, kao i do sada daću svoj maksimum da ostvarim uspeh. Znam da je moj rodni grad – grad košarke, i to mi daje dodatni vetar u leđa. Ugledam se na sva imena koja su potekla iz Čačka, ali i na velike igrače poput Bogdana Bogdanovića, Lebrona Džejmsa… Naša generacija ima zaista sjajne mlade košarkaše i radujem se svemu što dolazi. Naravno, moja velika želja jeste da jednog dana zaigram van granica Srbije ali i da branim boje naše zemlje – rekao je ovaj talentovani dečak.
Pavle je svih ovih godina deo KK Mladost iz Čačka, a za ovog talentovanog dečaka interesovanje su već pokazali i veliki klubovi.
- Zahvalan sam svim trenerima koji su me do sada trenirali, uz njih sam mnogo naučio i još više zavoleo košarku. Zaista su dali veliki doprinos u mom celokupnom razvoju. Srećan sam što sam sve ove godine uz njih. Zajedno sa saigračima oni su moja druga porodica – poručuje mladi košarkaš.
Pred Pavlom Gavrilovićem je budućnost koja obećava, a Čačak – grad košarke – može da bude ponosan što iz njegove škole ponovo dolazi dete koje sanja velike snove i ima realne šanse da ih i ostvari.
Izvor: RINA
Miloše, da li si nepismen ili si samo glup, ne znam šta je u pitanju. Nađi nekoga neka ti pročita i objasni moju poslednju rečenicu u prethodnom komentaru.Stvarno ima čudnih ljudi
Beži što dalje, kad si već toliko dobar, nema ovde mogućnosti za napredak!
Da druze Aki ostace u Cacku da propadne!! Tvoje zelje se nece ostvariti Aki!!
Ha ha ha, „Velika mi je želja da zaigram van granica Srbije“, reče talentovani mališan. Nekada je klincima bio san da igraju u Borcu, sad više niko i ne spominje Borac. „Veliku“ korist će čačanska košarka imati od ovog talentovanog klinca, istu kao i od Bjelića ili Šušića, čim bude napunio 16 ili 17 godina ode on u inostranstvo. Mi pravimo igrače za druge klubove, koja je svrha i korist od toga ne znam, mozda ka kažemo da imamo najbolje pionire i kadete u državi. Od silnih mladih igrača koji uzimaju titule u pionirskoj i kadetskoj konkurenci skoro niko od njih ne stiže do prvog tima Borca. Borac za 80 godina postojanja nije osvojio ni jedan trofej, a napravio je neke od najvećih imena košarke, imao je preko 60 reprezentativaca. Šta to govori, zaključite sami ako imate malo mozga. Nesposobni ljudi i politika uništili su ono što je bio najveći brend grada Čačka, kad uđeš u onu praistorijsku halu uhvati te tuga, a gde je čačanska košarka videli smo sad u duelu sa Vršcem. Pavle samo treniraj, beži odavde i uspećeš.