Petice se “istopile“: Prijemni na Medicinskom fakultetu nije položilo 38 vukovaca

14
6354

Oko 1.000 maturanata koji žele da postanu lekari polagalo je protekle nedelje prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Upisna kvota je 500 brucoša, od toga 460 čije se školovanje finansira iz budžeta i 40 samofinansirajućih studenata. Dakle, bilo je dvaput više zainteresovanih nego što ima mesta.

Pravo da konkurišu za upis stekli su oni koji su postigli najmanje 31 bod.

Dotle nije dobacilo 456 maturanata koji su pali prijemni, a time je skoro prepolovljen broj potencijalnih studenata prve godine medicine, piše Politika.

  • Prošle godine je malo više kandidata polagalo, a ove je malo više njih položilo. U junu 2023. polagalo je 1.058 kandidata i 536 je položilo prijemni. Sada je polagalo 996, a položilo 558 – rekao je prof. dr Dušan Popadić, prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

I letimičan pogled na prve rang-liste potvrđuje da je i ove godine nezanemarljiv broj odlikaša čije su se petice iz srednje škole „istopile“ na prijemnom za buduće doktore medicine, piše list.

Na spisku onih koji su pali prijemni, čak 285 bili su odlični đaci sve četiri godine srednje škole, a među njima je i 38 maturanata sa svim peticama i maksimalnih 40 bodova, koje iz srednjoškolskih klupa nose vukovci.

Znanje koje su pokazali iz biologije i hemije, međutim, nije bilo dovoljno da pređu prvu prepreku na putu ka željenom zanimanju.

Da li je prijemni bio pretežak, ili na fakultet stižu đaci s oskudnijim znanjem u poređenju s ranijim generacijama?

  • Prijemni nije bio mnogo težak, što dokazuje činjenica da je više od 50 odsto kandidata uspelo da položi taj ispit, među njima i neki koji nisu imali odličan uspeh u srednjoj školi. Uspeh na prijemnom odražava pripremljenost iz predmeta iz kojih se testira znanje, ali isto tako i stanje u kome se kandidat nalazi dok polaže – navodi Popadić.

Dodaje da je, u cilju eliminisanja eksternih faktora, prošle godine odlučeno da svi polažu na istom mestu pod jednakim uslovima.

  • Ranije smo organizovali prijemni na 40 mesta, u amfiteatrima, učionicama, vežbaonicama… Sada su svi polagali u istoj hali Beogradskog sajma i čini mi se da je to iskorak u dobrom pravcu, koji omogućava bolju i standardizovanu proveru pripremljenosti kandidata – kaže Popadić.

Među budućim brucošima medicine, u vrhu liste je petnaestak kandidata koji su osvojili maksimalnih 100 bodova, kada se saberu oni na osnovu uspeha u srednjoj školi i sa kvalifikacione provere znanja.

Prvih 118 na spisku imaju 90 i više poena.

Izvor: Politika

Prethodni članakPočeo “Sabor srpske harmonike“, Čačak posetio vlasnik čuvenog proizvođača tog instrumenta “Gverini“
Sledeći članakDveri u septembru biraju novog predsednika

14 KOMENTARA

  1. Prijemni ispiti treba da ostanu. Nikakva drzavna matura ne sme da zameni prijemne ispite. I odnos 60% : 40% u korist prijemnog je pravedan. Mozda procenat u korist prijemnog da se poveca. Za Medicinski biologija i hemija, za Elektrotehnicki matematika i fizika, za Pravni jezik sa knjizevnoscu i istorija. Kakva drzavna matura. To bi bio samo korak ka propasti visokog skolstva.

  2. Oće to…i znanje spada u topljivu materiju. Dete,unuče direktorke OŠ,vukovac a nije znalo ništa ko tele. Samo ga izložili podsmehu društva. Jedva je upisala neku strucnu srednju školu a htela gimnaziju.

  3. Zasto bar ne objavite da je ucenica iz Cacka jedina sa maksimalnim brojem bodova(100) prva na rang listi sa jos 12 kandidata

    • Bilo je na komisiji profesori su delicious pitanja I odgovore, stem vad bilo to medicinski fakultet dvojkasi polozili nek vam bude na cast

      • Sta ima veze ako su dvojkasi, trojkasi, cetvorkasi oni koji su polozili? Polozili su oni koji imaju znanje, i to je ono sto je merodavno i posteno.

  4. Za ocekivati nista cudno. To se dogadja iz godine u godinu. Kakav nastavni kadar takvi I djaci. Takvo I njihovo znanje. Treba ukinuti Vukovu nagradu. Toliko je obesmisljena da ce i jadan Vuk Karadzic da nastrada.

    • Da je nastavni kadar loš, ne bi imali 10% dece sa maksimalnim brojem bodova. Tako dolazimo do drugog problema, a to su roditelji koji žele po svaku cenu da im deca budu vukovci ( da bi imali sa čim da se hvale rodbini i prijateljima). U mogućnosti su da deci kupe sve osim znanja i poštenja. Nastavnici su kao i svi ostali ljudi, zašto bi se zamerali nekome i zašto ne bi imali koristi od toga što rade. Deca koja rade i pošteno zarade svoje ocene, nemaju problem sa kvalitetom nastavnika

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here