Počela izrada liste deficitarnih zanimanja u Srbiji koja će popunjavati strani radnici

0
497
Foto: Pixabay

Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Za razliku od sličnih dokumenata koja se usaglašavaju svake godine kako bi se na osnovu njih formulisala obrazovna politika, namena ovog spiska, kolokvijano rečeno, biće – gašenje požara, piše Forbes Srbija.

Potrebu za otkrivanjem poslova koje nema više ko da obavlja predviđa Zakon o zapošljavanju stranaca. Strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije neće morati da prolaze test tržišta rada i čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.

  • Vlada može da izuzme određene kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, određena zanimanja i profile od pribavljanja saglasnosti, u zavisnosti od stanja na tržištu rada i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta – stoji u Zakonu o strancima.

Ukoliko se u međuvremenu ispostavi da nekim zanimanjima više ne manjka kadrova, pa bi stranci mogli da ugroze posao domaćim radnicima, Vlada ih može „izbrisati“ sa liste deficitarnih.

  • Vlada odlukom može da ograniči broj stranaca kojima se izdaju jedinstvene dozvole u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada – precizira isti zakon.

Posao na utvrđivanju pozicija koje ne možemo da popunimo domaćim kadrom upravo je počeo.

  • Cilj je da se precizno definišu zanimanja koja nedostaju. Tako se liberalizacijom radnog angažovanja stranaca neće napraviti gužva na tržištu rada. Ovo je tek početak procesa, koji će biti detaljan. Kada, uz doprinos svih nadležnih institucija i istraživača, dođemo do te liste, nju će usvajati Vlada Srbije. Na osnovu ukrštanja svih podataka doći ćemo do liste od 50 do 110, od oko 400 zanimanja – kaže za Forbes Srbija Jelena Mićić, članica radne grupe zadužene za izradu liste, ispred organizacije GIZ.

Analiza će pokazati koliko pozicija se već popunjava angažovanjem stranaca, kolike su plate i buduće potrebe poslodavaca. Potrebe, ali malo dugoročnije se i sada usaglašavaju prilikom uvođenja dualnog obrazovanja u određene obrazovne profile.

  • Treba istražiti potrebe tršišta. Pitanje je kako je moguće zadovoljiti zahteve tržišta. Nešto je moguće prekvalifikacijom, nešto obrazovanjem, ali su to procesi koji traju određeno vreme – kaže Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS.

I upravo je tu razlika između ove liste i one koju Ministarstvo prosvete usaglašava svake godine, a čiji je zadatak da obrazovanje prati potrebe privrede. Jedna od dilema bi tako mogla da bude pitanje obrazovanja vozača. Saobraćajnih škola u Srbiji ima, ali obučenih vozača – ne. Mnogi su u inostranstvu. Tako da analiza iz ugla zapošljavanja stranaca i kreiranja obrazovne politike ne bi možda išla u istom smeru.

  • Obrazovne politike treba da se vode strateški, da oslikavaju opredeljenje države kakvo tržište rada želi. Ova lista će biti tu da brzo reši potrebe poslodavaca. Ključna razlika je što za te profile, NSZ neće morati da izdaje odobrenje. Za dugoročnu viziju je potrebno sagledati i druge stvari – kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca.

Još nije izvesno koliko će se često ova lista proveravati. Postoji mogućnost da se to radi svake godine ili – svake treće.

Liste deficitarnih zanimanja imaju i razvijene zemlje, kao što su Austrija i Nemačka koje primaju veliki broj stranih radnika svake godine.

Na osnovu liste poslodavci mogu da angažuju osobe koje nisu državljani članica Evropske unije.

Izvor: Forbes Srbija

Prethodni članakNovi režim saobraćaja na raskrsnici ulica Jaše Prodanovića i 9 Jugovića, zabranjeno levo skretanje
Sledeći članakČačanska rodna: Baletska predstava Narodnog pozorišta “Ko to tamo peva“ u Kulturnom centru

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here