Povodom preuređenja Hadžićeve kuće za novu etnografsku postavku: Kada je Milan Obrenović posetio Čačak?

Piše: Miloš Timotijević, istoričar

Posle konaka Jovana Obrenovića koji je podignut 1835. godine, Hadžićeva kuća u Čačku je najstariji sačuvani stambeni objekat koji nije pretrpeo značajne arhitektonske izmene. Na fasadi je dugo postojao rimski broj koji je svima pokazivao da je zdanje podignuto 1854. godine. Tokom restauracije fasade ova oznaka je uklonjena.

Kuću je podigao čačanski trgovac i opštinski službenik Vladimir S. Hadžić (1832-1872), a nasledio pešadijski pukovnik Svetozar Hadžić (1836-1897). Međutim, kuća je već 7. novembra 1880. prodata na javnoj licitaciji čačanskom trgovcu Milisavu Petroviću, zetu Vladimira i Svetozara Hadžića. Kuću je potom nasledila Milisavljeva ćerka Despina Lazić, udata za artiljerijskog poručnika i državnog službenika Milana Lazića.

Despina je 1917. kuću prodala Katarini Gerber Virer (1864-1927) koja je bila udata za pivara Sigmunda Virera (1848–1922), koji je iz Padove došao u Čačak i pod zakup držao Krenovu pivaru. To je i razlog što se ovaj objekat u Čačku naziva i „Virerova kuća”.

Kao jedan od reprezentativnih objekata Čačka, Hadžićeva kuća je uvek je privlačila pažnju javnosti. Prvi ozbiljan tekst o ovoj zgradi napisao je čačanski novinar Mile Mojsilović („Adžićeva – ne Virerova kuća“, Čačanski glas, 25. februar 1987), a najpotpuniji istraživanje prezentovao je istoričar Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” Mirko Drmanac („Kuća sa dva imena”, Glas Biblioteke 18/2011). U ovim tekstovima nalazi se i jedan podatak koji zaslužuje detaljniju analizu.

Naime, danas se u javnosti ističe kako je u kući 1876. boravio i „kralj Milan Obrenović”. Najpre treba napomenuti da je Milan Obrenović 1876. nosio titulu kneza. Srbija je tek 1882. proglašena za kraljevinu, a Milan Obrenović za prvog novovekovnog srpskog kralja, koji je poput srednjovekovnih vladara iste godine miropomazan u manastiru Žiča kod Karanovca koji je upravo te godine promenio ime u Kraljevo.

Vladarske posete uvek su bile veliki događaj za svako mesto, okupljale su veliki broj ljudi i proizvodile emocionalnu povezanost suverena sa narodom. Milan Obrenović (1854-1901) je zaista više puta dolazio u Čačak, koji se ubrajao u šire područje zavičaja dinastije Obrenović, ali ne i 1876. godine, kao što u pratnji namesnika u našem gradu nije bio ni 1871. godine, o čemu je na osnovu sećanja podatke ostavio Jovan Krivačić („Jovan Krivača i Ilija Krivačić : zabeleške znatnijih događaja (1853-1909)”, Izvornik 1, Čačak, 1984).

Knez Milan Obrenović prvi put je posetio naš grad 31. maja/11. juna 1869, odmah po stupanju na presto Srbije. Mladi knez, koji je imao svega 15 godina, doputovao je u Čačak zajedno sa namesnicima. Boravak je trajao tri dana i dve noći, da bi 2/14. juna 1869. sa pratnjom otišao u Karanovac. Prema onome što danas znamo knez je najverovatnije boravio u Hadžićevoj kući, ispred koje je organizovan svečani doček sa narodnom (frule i gajde) i vojnom muzikom. Kako bi sve bilo veličanstvenije na vrhu Ovčara zapaljena je ogromna vatra.

Prvi vladar koji je boravio u u Hadžićevoj bio je i knez Mihailo Obrenović (1823-1868), koji je u njoj prenoćio dve noći kada je dolazio u Čačak 1861. godine. Njegov otac Miloš Obrenović je prilikom dolaska u Čačak 1859. prespavao je u konaku svoga pokojnog brata Jovana Obrenovića (1786-1850), i nije boravio u Hadžićevoj kući.

Milan Obrenović je po drugi put dolazio u Čačak 13/25. aprila 1882. godine. Bio je to unapred osmišljen put na miropomazanje u Žiči, pri čemu Čačak uopšte nije ni planiran za posetu, koja je ipak organizovana na brzinu. Srbija je 22. februara/6. marta 1882. proglašena za kraljevinu, tako da je Milan sa novom vladarskom titulom u Čačku prespavao dve noći. Boravio je u zgradi Starog načelstva (završenoj 1878), koja je imala nekoliko reprezentativnih prostorija koje su planski oblikovane kao rezidencija za Obrenoviće kada dođu Čačak.

Kralj Milan Obrenović je poslednji put u Čačku boravio 7/19. oktobra 1898. godine, kada je u naš grad došao sa svojim sinom kraljem Aleksandrom Obrenovićem (1876-1903). Tokom boravka u Čačku za kraljeve je priređena velika poljoprivredna izložba, a oni su ispred crkve (na mesti gde je danas raskrsnica) svečano položili kamen temeljac za spomenik Tanasku Rajiću. Spomenik na ovom mestu nikada nije podignut.

Dakle, Milan Obrenović je Čačak posetio u tri navrata: 1869, 1882. i 1898. godine. Prema onome što danas znamo prilikom prvog dolaska u Čačak boravio je u Hadžićevoj kući, a tokom druge dve posete u zgradi Načelstva.