Profesorka Danica Popović: Plate i penzije bi mogle da krenu nizbrdo

Profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji dr Danica Popović upozorava da bi u slučaju daljeg rasta javnog duga plate i penzije mogle da krenu nizbrdo.

Šanse da inflacija do kraja godine bude jednocifrena su prilično male, jer predsednik Srbije Aleksandar Vučić mora da „časti građanstvo“, kako zbog sve većeg pritiska Zapada da što pre prizna Kosovo, tako i zbog najavljenih novih izbora krajem godina, kaže Popović u intervjuu za Nova.rs.

Na pitanje kakvo je razdoblje pred nama – krize ili stabilizacije, kaže:

– Iz meseca u mesec, svetske finansijske institucije menjaju prognoze, jer stvari ne idu baš u najboljem pravcu. U zemljama EU inflacija ne opada tempom na koji se računalo. Uz to, nedavno je svetskim finansijskim tržištem za kratko vreme zavladala panika: jedna banka u SAD je propala, a zatim se kriza javila i u Švajcarskoj. Tamošnje centralne banke su sprečile širenje panike, ali je to svakako doprinelo rastu nesigurnosti u finansijskom sektoru.

Prema njenim rečima, sada se razvijene zemlje nalaze u procepu: da li da i dalje pomažu propale banke, i time osiguraju stabilnost finansijskog sistema, po cenu rasta inflacije, ili da prekinu sa tom politikom, pa da inflacija padne, ali sa njom i privredni rast.

– Jednu od te dve opcije moraju izabrati. U celini, za Evropu se i dalje predviđa rast od oko 2,7 odsto, za Kinu oko tri odsto… Srbija svakako neće biti uspešnija od proseka koji se predviđa za svet i zemlje u okruženju – dodaje.

Javni dug na kraju 2013. godine bio je oko 20 milijardi evra, a na kraju 2022. godine 34,9 milijardi evra (isti iznos je bio na kraju februara 2023.) Na pitanje da li smo prešli crvenu liniju, Popović kaže:

– Mi smo sada na nivou zaduženosti od 55 odsto bruto domaćeg proizvoda, što se smatra srednjim nivoom zaduženosti. Međutim, svi znamo kako je lako Srbija sa zaduženošću od tridesetak odsto BDP skočila na skoro osamdeset odsto, u period 2008-2012. Jesmo li se rešili te boljke, preteranog čašćavanja svih potencijalnih glasača – studenata, penzionera, zaposlenih u javnom sektoru? Nismo, naravno. A crvena linija se dostiže jako brzo, kada se počne sa prevelikim javnim rashodima.

Objašnjava i šta će biti posledice ovolike zaduženosti.

– Morate imati u vidu da SAD ima zaduženost od oko 120 odsto a Japan, recimo, od oko 220 odsto BDP. A opet, niko ne sumnja da će oni vratiti svaki svoj dug, na vreme. I niko tu ne vidi problem. Problem je da, pri sve nižoj stopi rasta, koju možemo očekivati, i sa i daljim rastom kamatnih stopa, naš dug raste i kad se ne zadužujemo. U slučaju Srbije, to bi se završilo novim padom penzija i plata u javnom sektoru. To treba imati u vidu uvek kad se obradujemo što će skočiti plate ili penzije, i da ćemo njihov rast koji je veći od stope privrednog rasta kasnije morati da platimo – još većim padom standarda.

Izvor: Nova.rs