Rajaković: Peca Petronijević veoma bitan za moj razvoj, imao sam privilegiju da gledam Žoca, Dudu, Božu…

1
628

ČAČAK – Košarkaška Srbija je u istom danu dočekala novog NBA šampiona i drugog glavnog trenera na klupi jedne franšize! Samo nekoliko sati pošto je Nikola Jokić sa Denver Nagetsima stavio tačku na finalnu seriju sa Majamijem i doneo timu iz Kolorada prvu titulu posle 47 godina čekanja, Toronto Reptorsi saopštili su da je Darko Rajaković novi šef stručnog štaba, na oduševljenje svih iskrenih poklonika sporta i pogotovo igre pod obručima.

Sada možemo da se pohvalimo kako su jedina dva evropska trenera u NBA ligi naši ljudi. Posle Igora Kokoškova u Finiksu, sada je došao red da rođeni Čačanin preuzme komandu. Koliko poštovanja za srpku košarku, igrače i radnike iz naše zemlje postoji sa one strane Atlantika najlepše govori izjava prvog čoveka franšize Masaija Udžirija koji je na Rajakovićevom predstavljanju u šaljivom tonu rekao da bi ”voleo da se zove i preziva Masai Udžiriović”…

Definitivno je velika čast i privilegija biti u ovakvoj situaciji. Svestan sam da je to posledica ogromnih rezultata i uspeha koji su naši treneri i igrači postizali u prošlosti. Igor Kokoškov, koji je u NBA ligu došao pre nekih dvadesetak godina, počeo je da otvara vrata internacionalnim trenerima – otvara Rajaković javljanje za Mozzart Sport i nastavlja:

Imam sreću da sam rođen u Srbiji, da sam odrastao u srpskoj košarkaškoj školi i to mi je mnogo pomoglo da danas budem u situaciji u kojoj sam, da budem postavljen za prvog trenera Toronto Reptorsa.

Svaki igrač kaže da je tokom odrastanja imao svog idola, a da li ste vi kao trener imali uzore po kojima ste se oblikovali kao trener?

Naravno. Na prvom mestu tu su moji prijatelji i mentori sa kojima sam radio od samog početka. Jako bitan čovek od početka za mene bio je Milan Petronijević, kada sam počeo da radim u Borcu iz Čačka. Od njega sam mnogo naučio i on me je uzeo pod svoje od prvog dana. Pomogao mi je mnogo na tom putu, naročito na samom početku. Kada sam došao u Beograd od velike pomoći bio mi je Mile Protić, na startu u Crvenoj zvezdi, a kasnije i Marin Sedlaček, takođe u Zvezdi. Sa njima sam radio sedam-osam godina u mlađim selekcijama i to su ljudi koji su ljudi koji su ostavili veliki trag u mom trenerskom razvoju – ne zaboravlja novi trener Reptorsa korene i ljude sa kojima je započeo trenerski uspon, a onda dodaje:

Odrastao sam gledajući našu reprezentaciju i naše trenerske velikane, od Željka Obradovića i Dude Ivkovića, do Svetislava Pešića i Bože Maljkovića… Jako je duga lista ljudi i trenera koji su ostavili jako, jako dubok trag u našoj košarci i koji su mi dosta pomogli. Boša Tanjević takođe, imao sam priliku da budem u Fenerbahčeu dve nedelje, da se usavršavam, on mi je otvario vrata svog tima i delio znanje sa mnom. Dosta ljudi mi je pomoglo na ovom putu.

Izuzetno dug put ste prošli, od Čačka, preko Crvene zvezde, do pete lige Španije, te Razvojne lige da biste poslednjih devet godina radili kao pomoćnik u Oklahomi, Finiksu i Memfisu, pre nego što ste preuzeli kormilo Toronta. Koliko je zapravo bilo odricanja na putu do vrha?

Znate kako, nijedan put nije lak, svako ima neku svoju priču i razvojni put. To sam jako rano naučio, da kao trener ne poredim sebe ni sa kim i da ne treba da gledam kako je nekom drugom nešto pošlo za rukom ili nije, već da treba da se borim na svom putu, da istrajem. Naravno, bilo je mnogo odricanja. Nije bilo lako napustiti ni Srbiju, ni dom, raditi u Španiji, pa otići za SAD, to su moja velika odricanja, kao i moje porodice koja me prati na tom putu.

Dobro obavešteni američki mediji tvrde da na početku niste bili favorit za prvog trenera Reptorsa – glavni konkurenti bili su novi trener Baksa Adrijan Grifin, te Keni Etkinson, Čarls Li i Serđo Skariolo –, ali ste ipak uspeli da se izdvojite iz konkurencije. Šta mislite da vas je izdvojilo?

To je odlično pitanje, ali je za Masaija Udžirija i Bobija Vebstera, kao i ostale ljude iz franšize koji su doneli tu odluku. Kada sam ušao u ceo proces (za posao) nisam imao nameru da se bilo kome dopadnem i jednostavno imao sam želju da se predstavim, ko sam i šta sam, koja su moja uverenja i koja je moja košarkaška filozofija. Na kraju se to njima najviše svidelo, pa su odlučili da me zaposle.

A, kako vidite svoju košarkašku filozofiju i principe?

Moji košarkaški principi zasnivaju se na timu, da je tim uvek na prvom mestu. Ideja je da se razviju jako dobri odnosi sa igračima, te svim članovima kluba. Timski rad pre svega treba da pomogne igračima da se razvijaju, kao i svi mi koji smo u klubu.

Kada već govorite o klubu, ekipa ima dobar miks iskustva i mladosti koji u protekloj sezoni nije dao preterano dobar rezultat. Skoti Barns je projektovan za budućeg nosioca igre, mada američki mediji tvrde da njegov razvoj nije išao u pravom smeru i da je jedan od razloga izbora vas za novog šefa struke rad sa mladim igračima, po čemu ste poznati?

Naravno. Razvoj igrača je bitan i to nema veze sa godinama igrača. Ne vidim ništa loše u tome da neko ko ima 20, 28 ili 30 godina da napreduje i unapredi svoju igru, da bude bolji. Nije realno očekivati od svakog igrača da bude bolji, sve mora da bude u funkciji tima i zajedničkog interesa. To je osnova za rad sa igračima, ali ne delim ih na mlade ili stare, to se odnosi na sve igrače u timu.

Kako vama izgleda Toronto kao franšiza? Utisak je da Reptorsi više gaje stil koji je možda nama bliskiji…

Dosta je internacionalnih igrača u ekipi i to automatski sa sobom povlači malo drugačiji pristup igri i razvoju igrača… Organizacija je na jako visokom nivou, od skauting službe, preko uprave, medicinskog bloka. Dosta stvari je ostavljeno na jako zdravim nogama, a od mene i stručnog štaba očekuje se da to podignemo na još viši nivo.

Rano je još pričati o rezultatima i kako će izgledati ekipa, s obzirom da se još ne zna da li će ostati Fred Vanvlit i Geri Trent, ali šta je to što biste vi voleli da vidite od Toronta tokom naredne sezone?

Voleo bih da vidim grupu koja je zajedno, da budemo pravi tim. Da igramo agresivno i borbeno u odbrani, da budemo uvek prisutni na skoku, uz igru u tranziciji sa odličnim protokom lopte. Da budemo nesebični i igramo jedan za drugoga. Ako to budemo uspeli, verujem da će svi igrači podići nivo svoje igre i da ćemo biti odličan tim.

S obzirom da je pre vas jedini internacionalni trener na čelu jedne ekipe u NBA bio Igor Kokoškov, da li ste se sa njim čuli ili savetovali pre nego što ste se odlučili da uplivate u samostalne trenerske vode?

Naravno. Mi smo jako bliski prijatelji, čuli smo se pre nekoliko dana. Pomaže mi u tranziciji savetima i iskustvom, poznavanjem lige. Izuzetno je od velike pomoći u tranziciji.

Nikola Jokić je i dalje jedna od glavnih, ako ne i vodeća svetska tema u košarci. Osvojio je prsten sa Denverom, pokazao je da je najbolji… Kako vi gledate na Jokićev uspeh i sve što on radi?

Nikola je pomerio granice za mnogo internacionalnih, evropskih igrača. Od dolaska u NBA pravio je svake godine velike pomake u razvoju. Sada je sazreo kao igrač i dominira ligom. Poslednje tri-četiri godine jedan je od najboljih, ako ne i najbolji igrač. Njegova ekipa igra odlično, pobeđuje, osvojili su prsten sasvim zasluženo.

Sada se svi pitaju – može li da ponovi uspeh?

Sasvim sam siguran da ovo nije kraj njegove priče. Nastaviće da igra na vrhunskom nivou, nastaviće da se bori sa svojim timom za novi šampionski prsten.

Ne možemo da ne pomenemo lavinu koju je Jokić pokrenuo, pre svega u Srbiji svojim uspehom. Sve je više dece koja nose dres sa brojem “15” na leđima, svojim postupcima šalje najlepšu sliku u svet…

Nikola je momak koji treba da bude uzor svim mlađim igračima, svim mladim ljudima. Svi treba da budemo jako ponosni na njega. U centru pažnje je potpuno i sasvim zasluženo.

Izvor: Mozzart sport/Nikola Stojković

Prethodni članakPeca i njegova deca: Obeležena 35. godišnjica velikog uspeha juniorske ekipe KK Železničar
Sledeći članakRepublika prenela Čačku vlasništvo nad parcelama za izgradnju zatvorenog bazena

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here