“Sindrom sagorevanja“ ili hronični stres uskoro zvanična zdravstvena dijagnoza i u Srbiji

1

“Burnout“ ili hronični stres na poslu koji nije uspešno prevaziđen, od sledeće godine će biti uvršten među zvanične zdravstvene dijagnoze.

Sindrom sagorevanja postao je jedan od termina kojima mnogi zaposleni opisuju svoju svakodnevnicu na radnom mestu, a uskoro će biti priznat i kao povod za bolovanje uz određenu terapiju.

Svetska zdravstvena organizacija ga je uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, a države članice SZO, među kojima je i Srbija, trebalo bi da počnu da ga primenjuju u zdravstvenim ustanovama od 1. januara.

Zdravstveni radnici, međutim, kažu da se još ne zna kada bi novi šifrarnik bolesti mogao da počne da se primenjuje i u Srbiji. Specijalista medicine rada i profesor Medinicinskog fakulteta u Beogradu dr Petar Bulat kaže za Euronews Srbija da je za uvođenje novih pravila potrebno vreme, jer je u pitanju komplikovan proces i ogroman posao, a da će sigurno biti određen i prelazni period u kojem će doći do promene kodova i postojećih dijagnoza.

Simptomi “nove bolesti“ su iscrpljenost, nesanica, glavobolja, visok pritisak, pad imuntiteta, osećaj praznine, poremećaji koncentracije, zaboravljanje, nervoza, preosetljivost… Na poslu se smanjuje efikasnost, a često dolazi i do kašnjenja, povlačenje u sebe, izolacije od kolega.

Profesor smatra da lekari u našoj zemlji neće često pribegavati ovoj dijagnozi, jer je „sama njena potvrda veoma komplikovana“ pošto su njeni simptomi karakteristični i za neke druge dijagnoze.

Izgaranje na poslu ima slične simptome kao depresija i još neke bolesti, samo se drugačije zove. Ne verujem da će se ta nova šifra često koristiti, jer će lekarima biti teško da razdvoje da li se radi o stresu zbog porodičnih ili poslovnih problema ili je bolest nastala zbog kombinacije svih tih faktora. Mislim da se neće upuštati u takve analize, jer bi to bilo teško otkriti – smatra dr Bulat.

On napominje da su u najvećem riziku od prekomernog rada i izgaranja na poslu lekari, prosvetni radnici i novinari, ali da je ovaj fenomen veoma prisutan i kod profesionalnih menadžera.

Taj raskorak nastaje kada ljudi ulažu mnogo energije u svoj posao, a ne dobijaju odgovarajuću satisfakciju. To je situacija izneverenih očekivanja zbog čega osoba počne psihički da ‘tone’. To da li će takav čovek narušiti zdravlje u ovakvim situacijama zavisi i od njegove ličnosti i sposobnosti da to prevaziđe, jer ako nema porodicu i prijatelje, to će se na njega jače odraziti, nego ako ima podršku najbližih – objašnjava dr Bulat.

Rezultati međunarodne zdravstvene studije “Budućnost zdravlja“, koju je sproveo Institut za istraživanje tržišta Kantar helt među 18.000 ispitanika u devet zemalja, pokazuje da je svaki drugi Evropljanin (55 odsto) doživeo hroničnu iscrpljenost na poslu ili nešto slično ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi tog problema. Ista studija pokazala je i da više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili da je bilo na ivici iscrpljenosti.

Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu. Istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.

Značajan uticaj na psihičko zdravlje zaposlenih u poslednjih godinu i po dana imali su i novi uslovi rada zbog epidemije virusa korona. Rezultati istraživanja Saveza samostalnih sindikata Srbije pokazali su da je svakom trećem zaposlenom u Srbiji bilo ugroženo mentalno zdravlje tokom pandemije, a posledice koronavirusa su najviše ostavile traga na psihi žena i zaposlenih između 35 i 50 godina, koji su najteže podneli sve negativne posledice koje je prouzrokovala pandemija.

Pandemija je doprinela i dodatnom stresu na radu, koji prijavljuje čak 63 odsto zaposlenih, kao i kod svakog trećeg na kojeg su negativno uticale promene u načinu rada i radnoj atmosferi – navode u savezu samostalnih sindikata.

Istraživanje je urađeno na uzorku od 610 ispitanika iz gotovo svih većih mesta i gradova Srbije, a uzorak je uključivao ispitanike oba pola iz javnog i privatnog sektora, s tim što je većina ispitanika iz javnog sektora. S obzirom na podatak da je u uzorku 30 odsto bilo pozitivno na koronavirus, skoro polovina ispitanika je ukazala na stres izazvan strahom da se zaraza može doneti svojim ukućanima, dok je strah za vlastitu sigurnost i nedostatak zaštitne opreme prijavio neznatan broj ispitanika.

Izvor: Euronews Srbija

1 KOMENTAR

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR