Svinjetina poskupela, a domaćih svinja sve manje: Srbija pokriva tek 65 odsto potreba

Svinjsko meso već je skuplje između 10 i 15 odsto, a predstoji period u kojem se tradicionalno najviše kupuje svinjetina, sezona svinjokolja.

Ipak, prema procenama Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, u narednim mesecima ne bi trebalo očekivati veliki novi skok cena.

Iza trenutne situacije, međutim, krije se mnogo veći problem. Afrička kuga svinja ostavila je posledice, broj krmača u Srbiji je drastično smanjen, proizvođače pritiskaju troškovi, a domaća proizvodnja trenutno pokriva oko 65 odsto potreba za svinjskim mesom.

Istovremeno, proizvođači upozoravaju da bi novi pad otkupne cene mogao dodatno da ugrozi svinjarstvo.

Afrička kuga svinja trenutno nije u epidemijskom naletu, ali to ne znači da proizvođači mogu da se opuste. Budimović objašnjava da je reč o bolesti koja može naglo da se pojavi i brzo proširi, zbog čega biosigurnosne mere moraju da ostanu na snazi i kada nema novih žarišta.

Na terenu su posledice poslednjeg talasa i dalje vidljive. Milovan Ivanković, proizvođač svinja iz Asavice kod Sremske Mitrovice, kaže da na njegovom području svinja više nema, jer su životinje uginule ili bile uklonjene zbog bolesti

• Situacija je trenutno zadovoljavajuća. Svinja više na tom terenu nema, to je sve pobijeno i uginulo, tako da slobodni smo sad od afričke kuge – ističe Ivanović.

Za proizvođače, međutim, problem nije samo bolest. Troškovi proizvodnje, cena stočne hrane i otkupna cena svinja direktno određuju da li će se proizvodnja nastaviti.

Ivanković navodi da je proizvodna cena tovljenika trenutno oko 172 dinara po kilogramu, dok je za prase, kada se uračunaju svi troškovi i bez zarade proizvođača, oko 375 dinara.

Jedan od ključnih problema koji proizvođači i stručnjaci izdvajaju jeste pad broja krmača. Upravo su krmače osnovni potencijal za proizvodnju prasadi, a bez dovoljnog broja grla teško je povećati domaću proizvodnju.

Ivanković upozorava da je broj krmača višestruko manji nego pre više od dve decenije i tvrdi da Srbija nema dovoljno sopstvenih svinja da pokrije potrebe stanovništva.

• Broj od 234.000 krmača 2000. godine, sad je spao na jedva nekih 53.000 krmača. Mi smo u izuzetno velikom problemu. Nama godišnje treba 5,5 miliona glava svinjskih, što prasadi, što tovljenika, da prehranimo našu populaciju, da imamo dovoljno mesa. Mi sad trenutno sa 56.000 krmača ne možemo da proizvedemo ni dva miliona svinja – ističe Ivanković.

Budimović potvrđuje da je pad broja krmača važan podatak, ali ukazuje i na širu sliku. Srbija trenutno proizvodi oko 65 odsto količine svinjskog mesa koja joj je potrebna, zbog čega je povećanje domaće proizvodnje jedan od ključnih zadataka.

• Cena je sada povoljna, u smislu da farmeri nisu na gubitku. Treba razmišljati i o onom jednom periodu gde je cena bila ispod cene proizvodnje, tako da naši farmeri na ovaj način jedino mogu da nadoknade taj novac koji su gubili jedan duži period. Vrlo je bitno da se poveća broj krmača – ističe Budimović.

Za proizvođače je trenutna cena prihvatljivija nego ranije, ali strahuje se od novog pada. Ivanković upozorava da bi cena od oko 200 dinara po kilogramu žive vage mogla ozbiljno da ugrozi opstanak proizvodnje.

On poredi cenu mesa u prodavnicama sa cenom žive svinje i ukazuje na odnos koji, po njegovom mišljenju, pokazuje koliko je prostor proizvođača sužen.

• Mi sad pričamo o poskupljenju mesa od 10 do 15 posto. Jedna paklica cigareta je 700 dinara, a kilogram buta je 790 do 850 dinara u prodaji. Ako je kilogram buta sad 900 dinara, svinje moraju da budu 240-250 dinara. A svinje su sad trenutno na 220 dinara, i preti im neki pad, jer je polutka u Evropi pala za 15 centi. Tako da, svinje ako padnu sad na 200 dinara, mislim da smo mi završili sa svinjarstvom za svagda – ističe Ivanković.

Na prvi pogled, izjave proizvođača i klaničara o količini mesa mogu delovati različito. Budimović zato objašnjava da treba razlikovati sveže i zamrznuto svinjsko meso. Svežeg mesa, prema njegovim rečima, ima dovoljno za domaće tržište, dok se zamrznuto meso koristi za preradu i proizvodnju proizvoda poput kobasica, šunki i drugih prerađevina.

• Imate dve kategorije svinjskog mesa: sveže svinjsko meso i zamrznuto svinjsko meso. Zamrznuto ide u preradu, svinjsko sveže ide u vitrine, to je ono što kupujemo u trgovinama. Prilikom uvoza, mi nemamo dovoljno za preradu, za proizvodnju proizvoda od mesa, tipa kobasica, šunke, pršute, suva mesa i tako dalje. Znači, to meso koje se uvozi je zamrznuto meso i ono se koristi za proizvodnju proizvoda. Sveže meso ne uvozimo, zato što imamo dovoljno. Jer jednom odmrznuto meso ne može više da se zamrzava. Ako je stavljeno zamrznuto meso u vitrine i kupi potrošač i dođe kući pa ga zamrzne, to već ne sme da se radi, to je zabranjeno – ističe Budimović.

Sezona svinjokolja dodatno pojačava pitanje šta će se dešavati sa cenama do kraja godine. Budimović kaže da je teško dati potpuno preciznu projekciju jer na cenu utiče više faktora, pre svega energenti i stočna hrana. Ipak, njegova procena je da veliki novi rast cena trenutno nije očekivan.

• Procene govore da ne bi trebalo da dođe do povećanja cene mesa, jer postoji neki limit gde potrošač kaže: „E, ovo ne mogu više da platim“. Cena plećke je nekih 500-600 dinara, but je 750-800 dinara, zavisi od trgovačkog objekta. Složićemo se da su najmanje podigli cene u odnosu na sve ostale – ističe Budimirović.

Sagovornici “Blica“ se, uprkos razlikama u pogledima na trenutne cene, slažu oko jednog – domaću proizvodnju je potrebno sačuvati i povećati. Budimović kao jedno od mogućih rešenja vidi ukrupnjavanje proizvodnje i veću podršku farmerima koji se svinjama bave kao ozbiljnim poslom.

On ukazuje da u Srbiji postoji veliki broj malih gazdinstava, ali i srednjih i velikih farmi, pa bi podrška trebalo da bude prilagođena različitim proizvođačima. Na kraju, pitanje više nije samo koliko će koštati kilogram svinjetine, već da li će Srbija imati dovoljno sopstvene proizvodnje i za nekoliko godina.

Na pitanje koliko bi vremena bilo potrebno da se proizvodnja poveća, Budimović navodi da bi u svinjarstvu rezultati mogli da se vide relativno brzo, zbog samog proizvodnog ciklusa.

• U svinjarstvu je to mnogo brže, jer se krmača prasi dva puta godišnje. Za nekih 4-5 godina sigurno bi mogli da podignemo, ukoliko počnemo danas sa novom strategijom – zaključio je Budimović.

Izvor: Blic Biznis