Čačak ima veliku zagađenost vazduha, ali nije najzagađeniji u Srbiji

1
476
Foto: Stana Dimić/Fejsbuk stranica Fotografije Čačka i okoline

ČAČAK – Srbija je u grupi država sa najzagađenijim vazduhom u Evropi, ispred nas su samo tri zemlje – Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora, pokazuje izveštaj kontrole kvaliteta vazduha koji je objavio “IQAir“. Među 15 najlošije kotiranih evropskih gradova nalazi se Čačak – na 13. mestu i sa srednjom godišnjom koncentracijom finih čestice (koje se označavaju sa PM 2,5) od 31,1 mikrogram po kubnom metru vazduha.

Situacija je još lošija kod komšija u Pljevljima, Bjelom Polju, Strumici, Tuzli, Zenici… Prema izveštaju ovog švajcarskog portala, na svetu samo sedam zemalja ispunjava međunarodne standarde kvaliteta vazduha koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija – Australija, Estonija, Finska, Grenada, Island, Mauricijus i Novi Zeland, dok su među crnim rekorderima Pakistana, Indija, Tadžikistan i Burkina Faso.

  • Da se odmah razumemo, nivo koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, pet mikrograma po kubnom metru vazduha godišnje, nemoguće je dostići. Nije je merama dostiglo ni sedam nabrojanih zemalja, već je na njihov kvalitet vazduha uticao geografski položaj, veličina i meteorološki parametri. Dakle, oni su verovatno i ranije imali takve rezultate. Iako je nedostižno, ne znači da ne treba težiti i smanjiti aero-zagađenja kako bi ona bila u zakonskim okvirima. A za suspendovane čestice PM 2,5 godišnja dozvoljena vrednost je 25 mikrograma po kubnom metru vazduha – objašnjava meteorolog Milenko Jovanović, osnivač Nacionalne ekološke asocijacije.

Sagovornik “Politike“ ne slaže se sa švajcarskim izveštajem koji Čačak vidi kao najzagađeniji grad u Srbiji. Gora je situacija, kaže, u Novom Pazaru i Valjevu. A to i izveštaj o kvalitetu vazduha koji je objavila Nacionalna ekološka asocijacija upravo i potvrđuje – srednja godišnja koncentracija suspendovanih čestica PM 2,5 u Novom Pazaru bila je 40,1 mikrogram po kubnom metru vazduha. Tačno onoliko koliko ima i Pljevlja, drugi grad na švajcarskoj listi najzagađenijih u Evropi. Ispred Čačka su i Valjevo (32,6) i Užice (31,3), a prekomerno zagađen vazduh 2023. bio je i u Pirotu (27,8), Kosjeriću (27,1), nekoliko mernih stanica u Beogradu…

  • Analizu koju smo objavili prvog dana 2024, zasnovali smo na podacima koji su bili dostupni u realnom vremenu na osnovu automatskog monitoringa Agencije za zaštitu životne sredine. Međutim, za mnoge gradove podataka još nema. Takođe, stanovnici nekih od mesta uopšte ne znaju kakav vazduh udišu jer u njihovim gradovima ne postoje merne stanice. Primera radi, ne znamo kakav je vazduh u Prijepolju, Priboju, Negotinu, Požegi, dok Beograd ima oko 35 stanica. Odgovorno tvrdim da bi sasvim dovoljno bilo petnaestak – objašnjava Jovanović i dodaje da je daleko jeftinije sprovesti mere smanjenja aero-zagađenja nego lečiti ljude od posledica zagađenog vazduha.

Šta su zapravo čestice koje nose oznaku PM 2,5 i zašto lekari, meteorolozi, ekolozi… najviše pričaju o njima iako postoje mnogi drugi zagađivači koji utiču na zdravlje ljudi? Odgovor na to pitanje nalazi se u činjenici da za ove, golim okom nevidljive čestice postoje naučni dokazi o njihovom negativnom uticaju na zdravlje. Tačnije, utvrđena je tesna veza između izlaganja finim česticama i prevremenoj smrti od kardiovaskularnih i pulmonalnih bolesti, pogoršavaju astmu, bronhitis i ostale respiratorne probleme. One su kombinacija čvrstih i tečnih čestica različitih organskih i neorganskih materija i zagađivača. Sadrže sulfate, nitrate, amonijak, metalne okside… Pošto su veoma male, prečnika 2,5 mikrometara, i lagane, duže ostaju u vazduhu. Sposobne su da prođu nos i grlo, te da prodru duboko u pluća i stignu čak i u krvotok.

Izvor: Politika

Prethodni članakNa Fakultetu tehničkih nauka u Čačku održan internacionalni masterklas iz fizike
Sledeći članakČačanska policija oduzela “škodu“ bahatom vozaču

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here