U Guči se i ove godine obeležava Svetski dan krompira

GUČA – U Guči će u petak, 30. maja, biti organizovano drugo po redu obeležavanje Svetskog dana krompira, jedne od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica čovečanstva.

Manifestacija će početi u 11 sati u Kulturnom centru u Guči. Posle uvodnog dela skupa, biće održana Osnivačka skupština Udruženja za krompir Srbije, sa ciljem okupljanja i organizovanja svih relevantnih organizacija državnog, privrednog i civilnog sektora, počev od obrazovnih srednjih, viših i visokoškolskih ustanova, proizvođača i prerađivača krompira, organizacija za ishranu i zaštitu bilja, mehanizaciju u krompiru, do trgovaca krompirom, proizvodima i jelima od krompira, ugostiteljskih, turističkih i potrošačkih organizacija.

Po završetku stručnog dela skupa, predviđena je poseta Muzeju Dragačevskog sabora trubača i izložbi Dragačevske zadruge žena “Rajka Borojević – heroina jednog vremena“. Na kraju skupa, za sve goste i učesnike u hotelu “Nordik“ u Guči, biće organizovan zajednički ručak uz domaće specijalitete i jela od krompira i druženje uz dragačevske trubače.

Krompir je nastao pre 8.000 godina i vodi poreklo iz planinskih delova južnog Perua i zapadne Bolivije. Krompir je kosmopolitska biljna vrsta koja se gaji u 159. zemalja sveta, a postoji oko 5.000 sorti krompira u svetu. U poslednjih 50 godina površine pod krompirom u svetu su se brzo uvećavale, tako da se krompir danas gaji na oko 20 miliona hektara, sa bruto proizvodnjom od oko 370 miliona tona. Najveći svetski proizvođači su Kina, Indija, Ruska Federacija, Ukrajina i SAD, a Nemačka, Poljska, Francuska, Holandija, Belgija i Velika Britanija su najznačajniji prerađivači krompira u pomfrit, čips i skrob.

Zbog svojih vrednosti, krompir je:

• Treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice;
• Četvrta. kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice;
• Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.

U naše krajeve krompir je donet prvo u Vojvodinu 1759. godine od strane seljaka kolonista iz Nemačke, a u čačanskom kraju se gaji od 1782. godine, kada su ga iz Srema preneli kaluđeri u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Dositej Obradović je obilazeći mnoge evropske države prepoznao značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio Milošu Obrenoviću, knezu Srbije, da država radi na širenju njegove proizvodnje.

Značajno mesto u ishrani stanovništva u Srbiji, krompir je zauzeo u periodu od 1960. do 1980. godine, kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u mnogim domaćinstvima, restoranima i menzama.

Osnivanjem Zavoda za krompir u Guči 1954. godine, stvoreni su preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira. Kao rezultat selekcionog rada nastale su četiri domaće sorte krompira: “Dragačevka“ i “Jelica“ 1975. godine, “Univerzal“ 1994. “i Hibrid 8614“ 1997. godine. Treba imati u vidu da selekcioni proces kod krompira traje 12-13 godina. Pre nekoliko godina, u Centru za krompir u Guči “ozdravljeno“ je i proizvedeno elitno seme stare sorte krompira “Dragačevski mesečar“, koji je na taj način vraćen na sortnu listu krompira u Srbiji.

U Srbiji se krompir gaji na oko 20.000 – 22.000 hektara sa prosečnim prinosima od 15-17 tona po hektaru, mada bolji proizvođači ostvaruju prinose od 40-60 tona. Prva fabrika čipsa i pirea u Srbiji počela je sa radom 1971. godine u Čačku (Chips Way), a 1995. godine u Magliću (Marbo Produkt član PepsiCo), koji izvoze svoje visokokvalitetne proizvode u zemlje regiona.

Zbog takvog značaja i vrednosti krompira, krajem 2023. godine, Ujedinjene nacije su proglasile 30. maj za Svetski dan krompira.

Izvor: Morava info