ČAČAK – Meštani Preljine, sela kod Čačka, složno od zaborava žele da sačuvaju ime svog komšije Dobrivoja Topalovića, pevača narodne muzike. Njihova sloga je viđena i devedesetih godina prošlog veka kada su u lekovima i hrani pomagali nejač u Republici Srpskoj. Iz tadašnjeg jedinstva je izrastao Humanitarni fond pri crkvenoj opštini Preljina iz čije kase je finansirano izlivanje više od 100 zvona za hramove. Dobrivoje je bio jedan od dobročinitelja.
Negujući uspomenu na svog zemljaka, žitelji varoši na reci Dičini danas s poštovanjem govore o čoveku koji za odličja tokom života nije previše mario. Zato žele da mu se oduže manifestacijom koja ima simboličan naziv „Dani Preljine”, a zapravo je posvećena, kako kažu, čoveku koji je srce i dušu ostavio tamo gde niče i rađa „orah tvojom rukom zasađen”.
Tri godine po njegovoj smrti meštani danas govore o do sada nepoznatim isečcima iz života ovog nenametljivog umetnika.
– On je neizmerno i nesebično voleo ljude, bio je akter svakog događaja, bez obzira na to što je delom godine živeo u Beogradu, s porodicom. Skroman i tih, nije želeo da se o njegovim dobrim delima govori. A kao pevač u Preljini ženio je i udavao (besplatno pevao na svadbama), pomagao gde god je trebalo. Čovek bez proračuna i matematike – seća se danas viđeni čačanski lekar Aleksandar Radojević, rodom iz Preljine.
Meštani pamte i njegov humor, uvek na sopstveni račun. Njegove urgencije kada je u prestonici trebalo naći hirurga da spasi život najbližem, širok osmeh i povik „mačići” dok ih je pobeđivao u dominama za stolom u lokalnoj kafani.
– Dobrivojev život nije bio lak, ali se to na njegovom licu nikada nije videlo. Oca Radovana nije upamtio. Kada je imao godinu dana, ubili su ga komunisti 1945, grob mu se ne zna. Majku Milicu, koja je odgajila njega i sestru Branku, nekoliko su puta hapsili, potom proganjali, ali nju to nije sprečilo da se bori za svoju decu. Otuda i njegova posvećenost porodici i poštovanje prema majci. Sličan odnos je imao i sa meštanima Preljine, doživljavao nas je kao svoje. Čovek kome su podjednako kao i Topalovići, i sve ostale familije bile u srodstvu – priča Dragutin Guto Božović, komšija.
Pevač iz naroda je imao dar da stihove „topli dom za hladne dane, kad miriše čaj od nane, bagremovim medom zaslađen” otpeva uverljivo da se posvećenom slušaocu na mah učini da pored toplote oseti i miris domaće pogače.
– Mi danas ne bismo imali fudbalski klub da nije bilo Dobrivoja. Davnih godina je selo ostalo bez igrališta, jer je tadašnje ustupljeno državi da se na tom mestu izgradi fabrika. Dobrivoje, zaljubljenik u sport, to nije mogao da prihvati pa je u hali Borca 1983. godine organizovao nastup viđenih zvezda tog vremena, a ceo prihod je dao da se kupi nova parcela za fudbalski teren – kazuje kroz setan osmeh Radmilo Topalović, pevačev brat opisujući i kako se branio od popularnosti, koju nije voleo.
Kada bi ga obožavaoci prepoznali na ulici, on bi nonšalantno kazao da su ga zamenili sa bratom. Uvek je bio skroman.
Manifestacija „Dani Preljine” biće održana u sredu 20. septembra, u dvorištu OŠ „Preljina”, od 19 časova. Najavljeno je da će učestvovati 20-ak izvođača narodne muzike. Manifestaciju su podržali meštani, privrednici, muzički umetnici i Kulturno-prosvetna zajednica Čačak.
„Imali smo bašču šljiva” pesma je nepoznatog autora
– Ispričao mi je jednom prilikom da je kod njega došao mladić iz Užica i doneo mu pesmu „Imali smo bašču šljiva”, jedinu koju je, veli, napisao u životu. Nije znao da mi kaže ime mladića. Ta je pesma njegova autobiografija – zaključuje rođak Topalović.
Izvor: Politika
