Zaboravljeni košarkaši Čačka: Stojan Kačar

1
954

Piše: Miloš Timotijević, istoričar

ČAČAK – Moderno doba donelo je profesionalizaciju i specijalizaciju sportista, koji se od rane mladosti posvećuju samo jednoj disciplini koja postaje i njihovo osnovno zanimanje. Nekadašnji košarkaši Čačka imali su sasvim drugačiju igračku i profesionalnu karijeru. Bavili su se sa po nekoliko sportova, sticali srednje, više i visoko obrazovanje, ostvarivali profesionalnu karijeru i vodili intenzivan društveni život. Jedan od takvih ličnosti je i Stojan Kačar.

Kačari potiču iz mesta Strmen kod Siska u današnjoj Republici Hrvatskoj i slave Svetog Ignjatija Bogonosca (praznuje se 2. januara). Milan Kačar (1897-1967) je kao austrougarski vojnih prebegao na srpsku stranu posle bitke na Ceru 1914. i zauvek ostao u Srbiji. Rodno mesto Strmen teško je stradalo u Drugom svetskom ratu, a tamošnji Srbi doživeli genocid u obližnjem ustaškom logoru Jasenovac.

Milan je kao državni poreski službenik posle Prvog svetskog rata radio na području Makedonije. Tu je upoznao Emiliju Konstantinicu (1912-1974) iz Kruševa, čiji je otac Hristo bio Cincarin, a majka Mari Grkinja. Milan i Emilija venčali su se u Prilepu, a ćerka Radmila (1936-2017) rođena im je u Bitolju. Ona je postala ekonomista i predavala je knjigovodstvo u Ekonomskoj školi u Čačku. Udala se u porodicu Stojiljković i bavila se atletikom (skok u vis).

Stojan Kačar rođen je 8. maja 1941. u Foči gde mu je otac tada radio ka državni službenik. Svega 20 dana po njegovom rođenju morali su da pobegnu u Srbiju zbog progona ustaša i nastanili su se u Čačku, gde je Stojan završio osnovnu i srednju šumarsku školu, potom i Višu voćarsku, a zatim Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Otac mu je posle Drugog svetskog rata radio u Čačku, gde je bio šef u Upravi prihoda.

Kao i većina Palilulaca iz Čačka i Stojan Kačar voleo je druženje i sport. Već u osnovnoj školi počeo je da se bavi gimnastikom. Vežbali su u Sokolani. Leti je sa drugovima nosio džakove sa brašnom u čačanskom preduzeću „Žitopromet” i tako zarađivao za džeparac. Kao gimnastičar vežbao je na „konju” i bio je deo reprezentacije Jugoslavije koja je 1957. učestvovala na „Spartakijadi” u Istočnom Berlinu, tada u sastavu Istočne Nemačke. Bavio se atletikom i kao sestra Radmila skakao je u vis.

Košarku je počeo da aktivno igra 1959. na poziv trenera Borca Bola Denića, koji je zimi svoje igrače trenirao u čačanskoj Sokolani. U Borcu je igrao četiri sezone (1959-1962) u vreme kada je klub imao nekoliko neuspešnih pokušaja da se kvalifikuje u Prvu jugoslovensku ligu. Potom je za vreme studija igrao u OKK Beogradu (1962). Ekipu, u kojoj je prva zvezda bio Radivoje Korać, napustio je jer su ga zamenili neposredno pred jednu utakmicu na turniru i gradu Vijaređo u Italiji. Seo je u voz bez karte, novca i pasoša i uz mnogo sreće doputovao do Beograda.

Potom je igrao odbojku za Jedinstvo iz Stare Pazove (1964), da bi sledeće dve sezone proveo u JNA u hrvatskom Karlovcu, gde jer bio instruktor smučanja i takmičio se u vojničkom višeboju.

Po okončanju služenja vojnog roka vratio se u Beograd i zaposlio u Instituti za zaštitu zemljišta u Topčideru i upisao postdiplomske studije. Na poziv košarkaša iz Čačka dolazi u KK Železničar u kome igra pet sezona (1967-1971). Bilo je to vreme kada su svoje karijere završavali Miodrag Marjanović i Tomislav Đelošević Ćamila, a započinjao Dragan Kićanović. Železničar je tada uspeo i da se kvalifikuje za Drugu saveznu košarkašku ligu.

U to vreme nije se moglo živeti samo od sporta, tako da je Stojan Kačar po dolasku iz Beograda u Čačak 1967. najpre radio kao novinar-reporter u „Radio Čačku” (emisije o selu), potom u PIK „Čačku”, gde je od 1968. postao tehnički direktor hidro-sistema za navodnjavanje. Vozio je i motor, ne samo zbog sporta već i prirode posla. Posle jednog pada slomio je nogu, tako da je 1971. prekinuo aktivno igranje košarkom. Međutim, i posle završetka igračke karijere ostao je vezan za košarku i čačanske klubove. Tako je 1984. bio na čelu Stručnog štaba Borca.

Kačar je najveći deo života proveo u Čačku, u kome su pedesetih i šezdesetih godina pored košarkaških utakmica glavna zabava bile igranke, posebno one na „Želovom” terenu. Svirala se zabavna muzika, a Stojan je umeo da svira i bubnjeve. Na jednoj zabavi je upoznao i svoju buduću suprugu Milenu Glintić (1941). Ona je završila medicinski fakultet, specijalizirala pedijatriju i bila je načelnik Dečjeg dispanzera u Čačku.

Stojan i Milena Kačar dobili su dve ćerke. Aleksandra (1968) se u mladosti bavila karateom, završila je medicinski fakultet, specijalizirala neurofiziologiju i radi na Neurološkoj klinici u Beogradu. Predsednica je Udruženja za kliničku neurofiziologiju Srbije. Ima ćerku Sofiju. Katarina Kačar (1973) u mladosti se bavila košarkom u Železničaru, završila je medicinu, specijalizirala neuroradiologiju, radila u mnogim beogradskim klinikama, objavila niz naučnih radova. Trenutno radi u Kuvajtu.

Prethodni članakFinansijski podsticaj: Država će davati 2.100 evra po automobilu za zamenu starih dizelaša
Sledeći članakPet stvari kojima se treba naoružati u trudnoći

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here