Kolike su marže na prehrambrene proizvode u Srbiji i ko uzima više – veliki trgovinski lanci ili male prodavnice?

1
730

Pitanje svih pitanja – zašto su domaći prehrambeni proizvodi uglavnom skuplji u Srbiji nego u inostranstvu i ko je za to odgovoran, do sada nema adekvatan odgovor, ali dodatno svetlo na ovu temu sada baca Republički zavod za statistiku, koji je za potrebe Vlade Srbije sproveo Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini, kao i Istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije od 1. juna do 1. novembra 2023. godine.

Egzaktne brojke nacionalne kancelarije za statistiku pokazuju da je stopa bruto marže koju trgovci na malo ostvaruju na prehrambenim proizvodima iznosila 14,9% prošle godine.

Stopa koju su ostvarili proizvođači bila je 3,6 puta veća i iznosila je 54,1%.

Stopa bruto marže trgovine na malo dobija se tako što se najpre prihod od prodaje proizvoda umanji za nabavnu vrednost te robe. Potom se dobijeni rezultat podeli sa nabavnom vrednošću (u računici se ne uzima u obzir PDV).

Kod proizvođača se od prihoda od prodaje gotovog proizvoda oduzmu direktni materijalni troškovi proizvodnje (troškovi za sirovinu, pomoćni materijal i gorivo i energija). Potom se dobijeni rezultat podeli sa direktnim materijalnim troškovima.

Osim podatka o prosečnoj marži sa sve posmatrane subjekte koje je istraživanje obuhvatilo, oni su razvrstani i u dve grupe „Vodećih 20“ i „Ostali“.

Dvadeset vodećih subjekata u trgovini na malo (Vodećih 20) imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su samo prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto.

Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe „Vodećih 20“ iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto.

Кod grupe „Ostali“ prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.

  • S obzirom da unutar grupe ‘Vodećih 20’ nisu zabeležena značajnija odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama posmatranih proizvoda, više marže kod pojedinih subjekata u trgovini na malo, pogotovu kod većih trgovinskih lanaca, mogu se objasniti povoljnijim uslovima pri nabavci robe od dobavljača, kako sa domaćeg tržišta, tako i iz uvoza, od konkurencije – navodi se u analizi RZS-a.

Istovremeno, kako navodi RZS, ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda (visoke cene inputa u proizvodnji i niska ekonomija obima).

Zavod za statistiku dao je i pregled bruto marže i profitne stope proizvođača u ključnim granama proizvodnje hrane. Podaci pokazuju da su proizvođači pekarskih proizvoda i testenine u prošloj godini imali stopu bruto marže od čak 98,8%. Slede proizvođači ulja i masti – 93,5%, a treći su prerađivači voća i povrća – 67,09%.

RZS objašnjava da je uočeno da oni proizvođači koji imaju visok udeo indirektnih troškova (troškovi plata, proizvodnih usluga i ostalih troškova) beleže visoke stope bruto marže.

Rezultati istraživanja su pokazali da ne postoje bitne razlike između grupe „Vodećih 20“ i grupe „Ostali“, u visini ostvarenih bruto marži po posmatranim grupama proizvoda.

Izuzetak su sveže meso i riba gde grupa „Ostali“ ima veću maržu, dok kod ulja i masti, kao i kafe, subjekti iz grupe „Vodećih 20“ beleže veće marže u odnosu na ostale subjekte izvan ove grupe.

Najveće razlike u visini bruto marži uočene su u kategoriji svežeg mesa, pre svega kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa (celo pile).

Posmatrano na nivou proizvoda, najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, dok je minimalna visina bruto marže koja je zabeležena za maslac bila 9 odsto.

Najniži raspon u kretanju visine marže zabeležen je kod šećera, sa maksimalnom stopom bruto marže od 17,7 odsto, nasuprot minimalnoj od 1,9 odsto.

Proizvodi kod kojih grupa „Vodećih 20“ ostvaruje veće marže u odnosu na ostale subjekte koji ne pripadaju ovoj grupi, jesu maslac i kafa. To se može objasniti raznovrsnijom ponudom ove kategorije proizvoda (širim asortimanom), postojanjem sopstvenih trgovinskih marki, povoljnijim uslovima nabavke od dobavljača (niži troškovi nabavke)…

U zaključku istraživanja navodi se da su „inflatorni pritisci snažniji u proizvodnji prehrambenih proizvoda nego u trgovini na malo“. Kako se navodi, u najvećoj meri potiču od visokih troškova proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, a koji su osnovna sirovina. Visoki troškovi tako su se prelili na više nabavne cene u trgovini.

Iako RZS ukazuje da je na smanjenje doprinosa cene hrane ukupnoj inflaciji uticao pad troškovnih pritisaka u proizvodnji i transportu, kao i uvoz jeftinijih sirovina, ova institucija ukazuje na potrebu otklanjanja sistemskih problema u poljoprivredi i agroindustriji.

Kada je reč o poljoprivredi, RZS navodi da se sistemska pitanja ostaju ne samo nerešena nego se i produbljuju, posebno u stočarstvu.

Izvor: Euronews Srbija

Prethodni članakMeteorolog Todorović: Nastaviće se toplo vreme, povremeno jutarnji mraz
Sledeći članakPolet preokretom do tri boda u Ljubiću

1 KOMENTAR

  1. Kao i sve statistike koje se prezentuju javnosti, i ova je totalna budalastina i nebuloza koja nema dodirnih tacaka sa realnoscu.

    Realnost je da su domaci proizvodi jeftiniji u inostranstvu, sto je veoma kontradiktorno podscima zavoda za statistiku.

    Da ne pominjemo da se mnogo domacih proizvoda re-importuje iz zemalja bliskig i srednjeg istoka.

    Setimo se situacije kada je bila nestasica ulja onomad, pa smo na trzistu imali ulje domace kompanije koje je uvezeno iz Dubaija.

    Realnost je da nam u velikim ino lancima na akcijama uvaljuju voce i povrce koje je otpisano u zemljama EU, da nas domaci mesari ojadise cenama mesa, hemija otisla u nebesa, iako je po jeftinijoj recepturi za trzista van EU…

    I tako …

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here