Romi su, nažalost, izloženi brojnim etikatama, stereotipima i predrasudama koje im kompliku život u vode u razne oblike diskriminacije. Stavovi prema Romima su, pritom, relativno trajni, dakle može se zaključiti da dominiraju kroz duži vremenski period, što govori o njihovoj izuzetnoj stabilnosti i o tome da ih je prilično teško izbeći u procesu socijalizacije, ali se svakako mogu i moraju promeniti. Između ostalog, i snagom informacija i edukacijom.
U najčeše predrasude o Romima spada i ta da su lenji, neradnici, bez želje da se zaposle. Romi zaista često jesu nezaposleni, ali to nikako ne znači i da su lenji. Njihova nezaposlenost u velikom broju slučajeva posledica je nedovoljne brige društva da se obezbede uslove za njihovo obrazovanje i zapošljavanje. Zato su prisiljeni da sami pronalaze poslove ili prihvataju poslove koje većina ne želi da radi.
Rome, zatim, često prati i etiketiranje da su “prljavi, kradu i lažu“. Prljavština se nikako ne može smatrati osobinom jednog naroda, već posledicom ekstremnog siromaštva koje vlada u pojedinim romskim kućama, bez minimalnih osnova za normalan način života, bez instalirane vode, struje, sanitarnih čvorova.
Slično je i sa pripisivanjem negativnih osobina kako “lažu i kradu“, kroz šta se čita nedovoljan stepen tolerancije koji lako prelazi u etiketiranje i stvaranje negativne karakterne slike o Romima, koja samo još više vodi u diskriminaciju. Romska zajednica je, zapravo, veoma tradicionalna i patrijarhalna sa strogim moralnim kodeksom i svako odstupanje biva najstrožije osuđivano od cele zajednice. Romkinje i Romi ne lažu ni više in manje od ostalih društvenih grupa u sličnim životnim uslovima.
Predrasuda je i da Romi “žele da žive u izdvojenim naseljima i navikli su da žive u barakama od otpadnog materijala“. Romi ne žele da žive u izdvojenim naseljima, ali su često bili prinuđeni da se nastanjuju upravo izvan naselja u kojima živi neromsko stanovništvo, jer nisu prihvatani kao ravnopravni građani. To, svakako, ne znači da žele da žive tako. Teško dolaze do zaposlenja pa samim tim i do mogućnosti da stvore bolje uslove življenja. Ipak, postoji sve veći broj Roma koji su u situaciji da stvore pristojne uslove života, postajući istovremeno i pozitivan primer da je moguće izaći iz začaranog kruga i uticati da se predrasude prevazilaze.
Činjenica je i da su Romi koji ne žive grupisani u romskim naseljima otvoreniji, većinom integrisani u zajednicu, deca se skoluju, inicijativniji su u traženju i nalaženju posla.
Slično je i sa stereotipom da Romi ne žele da se školuju. Njihova neobrazovanost je često posledica društvene izolacije, siromaštva i tradicije, koja se međutim postepeno ali sigurno menja. Sve više Roma završava školu i sve ih je više zainteresovano da se obrazuje, u čemu vide realnu šansu da obezbede bolji život. I veliki broj roditelja želi da školuje decu, jer izlaz iz trenutne ekonomske situacije vide kroz obrazovanje.
Izvor: Morava info
