Etikete, stereotipi i predrasude Romima kompliku život u vode u razne oblike diskriminacije

0
28

Romi su, nažalost, izloženi brojnim etikatama, stereotipima i predrasudama koje im kompliku život u vode u razne oblike diskriminacije. Stavovi prema Romima su, pritom, relativno trajni, dakle može se zaključiti da dominiraju kroz duži vremenski period, što govori o njihovoj izuzetnoj stabilnosti i o tome da ih je prilično teško izbeći u procesu socijalizacije, ali se svakako mogu i moraju promeniti. Između ostalog, i snagom informacija i edukacijom.

U najčeše predrasude o Romima spada i ta da su lenji, neradnici, bez želje da se zaposle. Romi zaista često jesu nezaposleni, ali to nikako ne znači i da su lenji. Njihova nezaposlenost u velikom broju slučajeva posledica je nedovoljne brige društva da se obezbede uslove za njihovo obrazovanje i zapošljavanje. Zato su prisiljeni da sami pronalaze poslove ili prihvataju poslove koje većina ne želi da radi.

Rome, zatim, često prati i etiketiranje da su “prljavi, kradu i lažu“. Prljavština se nikako ne može smatrati osobinom jednog naroda, već posledicom ekstremnog siromaštva koje vlada u pojedinim romskim kućama, bez minimalnih osnova za normalan način života, bez instalirane vode, struje, sanitarnih čvorova.

Slično je i sa pripisivanjem negativnih osobina kako “lažu i kradu“, kroz šta se čita nedovoljan stepen tolerancije koji lako prelazi u etiketiranje i stvaranje negativne karakterne slike o Romima, koja samo još više vodi u diskriminaciju. Romska zajednica je, zapravo, veoma tradicionalna i patrijarhalna sa strogim moralnim kodeksom i svako odstupanje biva najstrožije osuđivano od cele zajednice. Romkinje i Romi ne lažu ni više in manje od ostalih društvenih grupa u sličnim životnim uslovima.

Predrasuda je i da Romi “žele da žive u izdvojenim naseljima i navikli su da žive u barakama od otpadnog materijala“. Romi ne žele da žive u izdvojenim naseljima, ali su često bili prinuđeni da se nastanjuju upravo izvan naselja u kojima živi neromsko stanovništvo, jer nisu prihvatani kao ravnopravni građani. To, svakako, ne znači da žele da žive tako. Teško dolaze do zaposlenja pa samim tim i do mogućnosti da stvore bolje uslove življenja. Ipak, postoji sve veći broj Roma koji su u situaciji da stvore pristojne uslove života, postajući istovremeno i pozitivan primer da je moguće izaći iz začaranog kruga i uticati da se predrasude prevazilaze.

Činjenica je i da su Romi koji ne žive grupisani u romskim naseljima otvoreniji, većinom integrisani u zajednicu, deca se skoluju, inicijativniji su u traženju i nalaženju posla.

Slično je i sa stereotipom da Romi ne žele da se školuju. Njihova neobrazovanost je često posledica društvene izolacije, siromaštva i tradicije, koja se međutim postepeno ali sigurno menja. Sve više Roma završava školu i sve ih je više zainteresovano da se obrazuje, u čemu vide realnu šansu da obezbede bolji život. I veliki broj roditelja želi da školuje decu, jer izlaz iz trenutne ekonomske situacije vide kroz obrazovanje.

Izvor: Morava info

Prethodni članakOve godine gradi se nastavak Bulevara vojvode Putnika, dužine 330 metara
Sledeći članakU Srbiji od utorka počinje vakcinacija trećom dozom

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here