Šta pokazuju sistematski pregledi u Čačku: Sve više dece boluje od gojaznosti i dijabetesa

0
335
Foto: Shutterstock

ČAČAK – Sistematski pregledi pred upis dece u prvi razred osnove škole u Čačku i ove godine svedoče o sve većem broju mališana koji boluju od gojaznosti i dijabetesa. Naime, pedijatri upozoravaju da svaki peti pregledani predškolac ima problem s viškom kilograma.

U školske klupe u ovom gradu prvi put će sesti oko 1.000 predškolaca.

  • Podaci govore da u Čačku 23 odsto dece ima prekomernu telesnu težinu, dok nam je tri odsto dece neuhranjeno. Poređenja radi, 2014. procenat gojaznih predškolaca bio je 19 odsto. Ako se ovaj trend nastavi, ubrzo ćemo imati epidemiju gojaznosti kod dece i stići nepopularan američki trend gojazne nacije. U Dečjem dispanzeru imamo decu od 13 ili 14 godina koja sada imaju telesnu masu veću od 100 kilograma. Neki od njih već imaju oboljenja poput hipertenzije, povišene masnoće u krvi i na terapiji su koju dobijaju odrasli. Višak kilograma kod mališana često dovodi i do problema kod funkcionisanja kardiovaskularnog sistema – upozorava dr Nataša Jovanović, pedijatar i načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece Doma zdravlja u Čačku.

Ona napominje da gojazna deca imaju problem sa ravnim tabanima, često imaju krivu kičmu, žale se na bolove u kostima i mišićima.

  • Kolege koje se bave ishranom kažu da je stopa uspešnosti lečenja gojaznosti ista kao stopa uspešnosti lečenja maligniteta. Zato savetujem roditeljima da se igraju sa svojom decom, jer to pospešuje njihovu govornu motoriku, jača samopouzdanje. Preporučujem pripremu domaće hrane. U velikom broju slučajeva gojazno dete ima gojazne roditelje. Veoma je teško u takvoj porodici objasniti da je dete bolesno, nijedan roditelj to ne želi da prihvati – napominje Nataša Jovanović.

Zabrinjavajuće je i to, kako kaže, da su pedijatri čačanskog Dečjeg dispanzera ranijih godina oboljenje dijabetes melitus tip jedan dijagnostikovali kod jedno do dvoje dece godišnje, međutim sada je taj broj uvećan i kreće se do petoro dece na godišnjem nivou. Na nivou Srbije svake godine se dijagnostikuje novih 150 slučajeva obolevanja dece od dijabetesa melitus tip jedan. Pedijatri ističu da ovaj oblik dijabetesa zahteva isključivo insulinsku terapiju, za razliku od tipa dva, čija kontrola bolesti u velikoj meri zavisi od životnih navika porodice, pre svega ishrane i fizičke aktivnosti.

Gojaznost je jedan od faktora rizika za dobijanje dijabetesa tipa dva. Trenutka statistika kaže da više od polovine čačanskih predškolaca kod kojih je dijagnostikovana prekomerna telesna težina je u riziku da obole od dijabetesa tipa dva.

  • U predškolskom uzrastu je rano govoriti o dijabetesu tipa dva. Ako se tada ne koriguje telesna masa, on obično nastaje u školskom ili kasnijem uzrastu – dodaje dečji lekar.

Sistematskim pregledom predškolaca u Dečjem dispanzeru u Čačku uočeno je da skoro polovina od 1.000 predškolaca nepravilno izgovara suglasnike, a kod pojedinih je govor nerazumljiv. Lekari upozoravaju i na moguće kasnije probleme u razvijenosti prstiju i ruku, a sve zbog prekomerne upotrebe mobilnih telefona koji su deci zamenili roditeljsku pažnju, zbog čega su lekari ovu negativnu pojavu kolokvijalno nazvali “digitalna dadilja“.

Prema medicinskim standardima da bi se dete upisalo u prvi razred uslov je da ono pored neophodnog stepena telesne zrelosti poseduje i razvijene motoričke funkcije šake i govora. Telesno zrelim detetom se smatra ono koje doseže visinu od 120 centimetara za dečake i 117 za devojčice, te da su težine oko 20 kilograma.

  • U ovogodišnjem testiranju naši logopedi su imali i decu koja nepravilno izgovaraju više od šest glasova tako da je njihov govor potpuno nerazumljiv svima osim porodici. Uglavnom su problem slova poput č, dž, š, ž ali i s, z, c, č, đ. Primećeno je i da je kod većine predškolaca pažnja kratkotrajna i distraktibilna, što čini poseban izazov za učitelje. Lošija je i grafomotorika zbog korišćenja kompjutera i mobilnih telefona, čiji ekrani rade na dodir, tako da deca imaju manju potrebu da crtaju i pišu – kaže pedijatar Nataša Jovanović.

Do polaska u školu dete treba da nauči pravilno da izgovara sve glasove maternjeg jezika, da se izražava u složenim rečenicama koje su gramatički tačne, da ume da podeli reč na slogove, prebroji reči u rečenici, da zna koje je prvo, a koje poslednje slovo u svim rečima koje mu se ponude. Očekuje se da ovlada upotrebom olovke, da ume da nacrta ljudsku figuru i prepoznatljive geometrijske oblike. Fond reči deteta u predškolskom uzrastu treba da bude oko 3.000 izraza.

  • U svakodnevnom govoru se koristi od 300 do 400 reči pa je bez dodatnog testiranja teško proceniti tačan vokabular pojedinačnog deteta, ali se u praksi primetilo da su njihove rečenice sve skromnije i sve kraće. Deca nam progovaraju najpre na engleskom a potom na srpskom, a pritom ne žive u bilingvalnoj porodici. Podatak da dete koje u uzrastu od četiri i pet godina ume da sklapa rečenice na engleskom jeziku, a da nije pohađalo neku nastavu, govori da je više od pet sati ispred ekrana – objašnjava Jovanovićeva.

Ona smatra da će štetnost prekomerne upotrebe mobilnih telefona tek uzeti svoj danak u vidu raznih deformiteta i to kod 25 odsto mališana koji su prošli ovogodišnji sistematski pregled.

  • U uzrastu deteta od šest ili sedam godina mi još nemamo očigledne deformitete ruku zbog prekomernog korišćenja mobilnog telefona, ali u odraslom dobu mi viđamo upale tetiva zbog kucanja poruka takozvani SMS palac i „telefonski lakat”. U Čačku svaki peti budući prvak ima skoliozu, odnosno krivu kičmu, što je posledica smanjene fizičke aktivnosti – upozorava pedijatar.

Deca koja mobilne telefone počnu da koriste sa dve ili tri godine, osim problema sa kašnjenjem u govoru, rizikuju u periodu adolescencije da obole od adiktofonije, odnosno zavisnost od mobilnih telefona sa kojom se susreću i čačanski pedijatri.

  • Problem se ogleda u burnim napadima panike onda kada roditelji detetu pokušaju da oduzmu telefon, misleći da će time rešiti problem. Deca koja u ranom detinjstvu koriste mobilni telefon duže od pet sati u kasnije životu imaju smanjene intelektualne sposobnosti. Ova zavisnost se u punom obliku ispolji tek u periodu adolescencije od 12 do 18 godine deteta koje uređaj koristi svakodnevno duže od osam sati. Ispoljava se u vidu druženja isključivo sa virtuelnim prijateljima, zanemarivanja školskih i drugih obaveza, povlačenjem u sebe. Roditeljima uvek predočimo da potpuno oduzimanje telefona nije rešenje, jer je taj telefon postao njegov svet, tamo se odvija njegov život – ukazuje Jovanovićeva.

Izvor: Politika/G. Anđelić

Prethodni članakPredstava “Celo telo tu me boli“ uskoro u Kulturnom centru
Sledeći članakPreminula Slađana Milošević

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here